Tuženi je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja nije dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 07.10.2014. godine, na osnovu ugovora o radu br. ... od 15.09.2014. godine i obavljala je poslove „...“ za ... . Tužilji je 07.12.2015. godine dostavljeno upozorenje br. ... od 07.12.2015. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se u blagovremenom roku izjasnila 11.12.2015. godine, nakon čega joj je tuženi dostavio osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu 11.01.2016. godine. Osporenim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu, jer je svojom krivicom izvršila povredu radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu, time što je dana 08.11.2015. godine izričito odbila da izvrši nalog neposredno nadređenog da krene u izradu potrebnih materijala, za pripremu saradnje sa novim poslovnim partnerom, čime je učinila nepoštovanje radne discipline – neopravdano odbijanje obavljanja poslova i izvršavanja naloga poslodavca u skladu sa zakonom. U obrazloženju je navedeno da su činjenice koje formiraju otkazni razlog utvrđene uvidom u e-mail upućen tužilji 08.11.2015. godine od strane neposrednog rukovodioca VV, u e-mailu upućen VV 08.11.2015. godine od strane tužilje, u izjavu VV od 25.11.2015. godine i u izjavu (e-mail) tužilje od 02.12.2015. godine. Tuženi je iz navedenih dokaza zaključio da je tužilji 08.11.2015. godine upućen nalog od strane neposrednog rukovodioca da izvrši određene radne zadatke, precizirane u e-mail poruci, i da je tužilja na izričiti i nesumnjiv način odbila da nalog izvrši, čime je izvršila povredu radne discipline, zbog čega postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu. Tuženi organ nije prihvatio izjašnjenja tužilje da su poslovi koji su obuhvaćeni nalogom van opisa njenog radnog mesta „...“, s obzirom da opis poslova pomenutog radnog mesta, pored navođenja konkretnih radnih zadataka, obuhvata i obavljanje svih ostalih poslova po nalogu neposrednog rukovodioca i da poslovi koji su sadržani u nalogu nesumnjivo predstavljaju poslove koje ona inače obavlja u vezi sa drugim proizvodima iz portfolija tuženog, i da stoga spadaju u domen referata za koje je inače bila zadužena, da je u prethodnom periodu već uspešno obavljala poslove u cilju zaključenja saradnje sa novim potencijalnim partnerom, što govori u prilog tome da je posedovala odgovarajuća znanja i sposobnosti da obavi poslove koji su joj naloženi, zbog čega ne stoje razlozi koje navodi kao opravdanje za odbijanje postupanja po nalogu rukovodioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14) propisano je, između ostalog, da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom.

Kako je u postupku utvrđeno da se sporni nalog, zbog čijeg neizvršenja je tužilji osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu, odnosio na izradu materijala potrebnih za pripremu saradnje sa novim poslovnim partnerom „GG“, a da je tužilja, prema zaključenom ugovoru o radu od 15.09.2014. godine obavljala radne zadatke za partnere „DD“ i „ĐĐ“, dakle ne i za „GG“, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja, u konkretnom slučaju, imala opravdan razlog da ne postupi po nalogu poslodavca, s obzirom na to da su u zaključenom ugovoru o radu jasno i precizno navedeni brendovi koji su spadali u nadležnost tužilje, a da među njima nije i „GG“. Pored toga, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je VV mejl kojim je tužilji dao radni nalog, poslao u nedelju 08.11.2015. godine u 22,12 časova, u vreme korišćenja nedeljnog odmora, a ne u toku radnog vremena koje je bilo ugovoreno zaključenim ugovorom o radu, te da je u konkretnom slučaju odbijanje naloga od strane tužilje bilo opravdano, imajući u vidu zakonom predviđeno pravo tužilje na nedeljni odmor, koji se koristi u neprekidnom trajanju od najmanje 24 časa i koji je predviđen da bi zaposleni obnovio radni potencijal i radnu nedelju započeo odmorom.

Pri tome su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da se iskaz iz ugovora o radu „obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca“ ne odnosi na poslove koje je tužilja prema datom nalogu trebalo da obavi za potencijalnog poslovnog partnera „GG“ imajući u vidu da je tužilja, prema zaključenom ugovoru o radu, obavljala radne zadatke samo za brendove „DD“ i „ĐĐ“, u kom smislu se navedeni iskaz odnosi na obavljanje poslova koji nisu izričito navedeni u ugovoru o radu, ali samo za ova dva brenda, a ne i na poslove koji se odnosi na brend „GG“.

Kako je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, kao nezakonito i da tužilja nije tražila vraćanje na rad, pravilno je i po oceni ovog suda, prvostepeni sud obavezao tuženog da tužilji u skladu sa članom 191. stav 5. Zakona o radu, isplati naknadu štete u visini od dve zarade.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da su u reviziji u suštini ponovljeni navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženi u revizijskom postupku nije uspeo, zbog čega mu ne pripadaju troškovi tog postupka, koje je tražio i opredelio u reviziji, pa je u smislu člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić