- čime bi izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. U vezi stava 1. KZ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na osnovu člana 258. stav 3. ZKP oštećeni BB se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu K 182/10 od 23.12.2011. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci presude, a oštećeni BB je radi ostavrivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1859/12 od 17.10.2012. godine delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Užicu K 182/10 od 23.12.2011. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, dok je u ostalom žalbu branilaca okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Po predstavci okrivljenog AA, Evropski sud za ljudska prava dana 01.03.2022. godine, doneo odluku kojom je utvrdio da je došlo do povrede člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Konvenciju.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda, kojima je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je povređeno načelo „ne bis in idem”. Ovo zbog toga što je okrivljeni AA, rešenjem Organa za prekršaje u Užicu Up 3327/08 od 14.12.2009. godine oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 17.000,00 dinara, da bi nakon pravnosnažnosti navedene odluke, zbog istog događaja od ...2008. godine, koji je izvršen prema istom licu, u isto vreme i na istom mestu, optužen i osuđen zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iz kog razloga je presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu AA protiv Srbije, od 1. marta 2022. godine (broj predstavke 30009/15) utvrđeno da je došlo do povrede člana 4. stav 1. Protokola broj 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz citiranih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07) i Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Iz spisa predmeta proizilazi da su pravnosnažnim rešenjem Organa za prekršaje u Užicu Up 3327/08 od 14.12.2009. godine, okrivljeni AA i VV, oglašeni odgovornima zbog toga što su „Dana ...2008. godine oko 15,30 časova, kod muzeja na ..., nepristojinim, drskim i bezobzirnim ponašanjem, a okrivljeni AA i nasiljem prema drugom, remetili javni red i mir i ugrozili duševni i fizički integritet oštećenog BB, tako što su izašli iz minibusa reg.br. ... koji je vozio navijače FK „Sloboda“ u ... i na pomenutom mestu ispred ulaza u memorijalni centar počeli da vrše nuždu. Oštećeni BB, koji radi kao čuvar muzeja, je izašao da vidi šta se dešava, a tada se AA okrenuo i držeći polni organ usmerio mlaz mokraće ka njemu. Kada je završio malu nuždu, AA je pružio ruku BB da se rukuju, a on mu je na to odgovorio „šta mi sad pružaš ruku kad si mokrio“ i tada je AA zamahuno pesnicom u nameri da udari oštećenog koji je izbegao udarac i počeo da se izmiče unazad, a onda ga je AA udario u predelu leve strane lice od kog udarca je BB pao, a zatim je prišao VV koji ga je polio pivom, a kasnije ga gađao dvolitarskom plastičnom pivskom flašom ali ga nije pogodio, a BB je uzeo metalne vile koje su se nalazile na ulazu u muzej pa su okrivljeni videći to pobegli u autobus“, čime je okrivljeni AA izvršio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru za koji je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 17.000,00 dinara.

Iz opisa radnje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stav 1. 33. KZ, koje je okrivljenom AA stavljeno na teret, datom u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašeni krivim za navedeno delo, između ostalog, proizlazi da je okrivljeni „dana ... 2008. godine, u neutvrđeno vreme između 15,00 i 16,00 časova, na ..., drugog teško telesno povredio i to tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je na parking prostoru ispred Memorijalnog centra ..., pošto je izašao iz autobusa i mokrio, bez ikakvog povoda i razloga usmeravao mlaz mokraće prema oštećenom BB iz ..., čuvaru Memorijalnog kompleksa, koji je prišao parkingu, a potom oštećenom pružio ruku da se pozdravi, što je on odbio, nakon čega je oštećenog pljunuo u predelu grudi i pošao ka njemu, dok se oštećeni izmicao unazad, a kada mu je prišao zadao mu udarac zatvorenom šakom – pesnicom u predelu glave, te je oštećeni od siline udarca pao na asfaltnu podlogu i zadobio tešku telesnu povredu usled koje je doveden u opasnost njegov život, u vidu nagnječenja poglavine i vrata, krvnog podliva u levom jagodičnom predelu i hroničnog izliva krvi ispod tvrde moždane opne nad desnom polovinom mozga (subduralni hematom) sa posledičnom slabošću leve strane tela, a bio je svestan svoga dela, našta je i pristao i bio svestan da je delo zabranjeno“.

Iz navedenog proizlazi da je činjenični opis krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ odnosi na istog okrivljenog - AA, na isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, kao i na istu radnju okrivljenog koja je preduzeta prema istom licu odnosno oštećenom BB, povodom čega su vođena dva odvojena postupka i to prekršajni postupak u kojem je rešenjem Up 3327/08 od 14.12.2009. godine, koje je pravnosnažno 02.01.2010. godine, okrivljeni AA oglašen odgovornim i kažnjen zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, a nakon toga i krivični postupak koji je pokrenut optužnicom Višeg javnog tužioca u Užicu Kt 46/10 od 03.08.2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da činjenice koje su obuhvaćene izrekom rešenja Organa za prekršaje u Užicu Up 3327/08 od 14.12.2009. godine, u suštini bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu K 182/10 od 23.12.2011. godine, koja je u pogledu odluke o kazni preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1859/12 od 17.10.2012. godine.

Obzirom da se činjenični opis navedenog prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se odigrao u isto vreme, na istom mestu i sa istom inkriminisanom radnjom okrivljenog, to je, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, pravnosnažno okončanje prekršajnog postupka prema okrivljenom AA, predstavljalo trajnu smetnju za njegovo krivično gonjenje zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, o čemu su i prvostepeni i drugostepeni sud imali saznanja.

Pogrešan je, prema tome, zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Okolnost da činjenični opis prekršaja ne sadrži opis da je okrivljeni AA oštećenom BB naneo bilo kakvu, pa ni tešku telesnu povredu opasnu po život, što drugostepeni sud, između ostalog, navodi u svojoj presudi Kž1 1859/12, nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan opis događaja u oba postupka vođena prema okrivljenom, a koji je usled prostornog, vremenskog i sadržajnog jedinstva, u ovom konkretnom slučaju, ocenjen kao isto delo. Naime, i prekršajni i krivični postupak se odnosi na fizički napad optuženog na oštećenog koji je usled udarca pesnicom u glavu pao na asfalt, odnosno napad se desio istog dana, u isto vreme i na istom mestu.

Shodno navedenom, nižestepeni sudovi su bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ pa su postupajući suprotno tome, pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povredu načela „ne bis in idem“ propisanu članom 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je otklanjajući učinjenu povredu zakona primenom člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Kako je Vrhovni kasacioni sud prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu to je shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP odlučio o troškovima krivičnog postupka, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP oštećenog BB uputio da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić