Presudom Apelacinog suda u Beogradu Kž1 114/22 od 23.02.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Pančevu K 149/19 od 20.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Jelena Mijailović Nikolić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo jer u dispozitivu presude nisu opisani bitni elementi krivičnog dela odnosno nije opisana uračunljivost okrivljenog. Pored navedenog, u izreci pravnosnažne presude nije navedeno kako glasi blanketna norma odnosno član 47. stav 4. ZOBS-a, niti je opisano na koji način je okrivljeni prekršio baš tu odredbu zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara.

Članom 297. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja postoji ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera.

Članom 47. ( koji regulište prvenstvo prolaza) stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da pri skretanju ulevo, vozač je dužan da na raskrsnici na kojoj prvenstvo prolaza nije regulisano na drugi način propusti vozilo koje dolazeći iz suprotnog smera zadržava pravac kretanja ili skreće udesno (pravilo "levog skretanja").

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, i to da je okrivljeni AA, kao učesnik u javnom saobraćaju, nepridržavanjem saobraćajnih propisa iz člana 47. stav 4. i člana 187. stav 2. i 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost telo ljudi, usled čega je jedno lice zadobilo teške telesne povrede, dok su tri lica zadobila lake telesne povrede, tako što je ...., pod dejstvom alkohola od 2,19 promila u krvi, zbog čega je bio apsolutno nesposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju, u stanju smanjenih, ali ne u bitnoj meri sposobnosti da shvati značaj svoga dela i mogućnosti da upravlja svojim postupcima..., započeo je skretanje vozilom u levo..., ali nije ustupio prvenstvo prolaza putničkom vozilu..., kojim je upravljao oštećeni..., iako je okrivljeni bio svestan da zbog toga mogu nastupiti štetne posledice i pristao je na njihovo nastupanje..., a od udara je ošt. BB zadobio tešku telesenu povredu..., ošt.VV ... je zadobio laku telesnu povredu..., ošt.GG...lake telesne povrede..., ošt.DD..., lake telesne povrede..., jasno i nedvosmisleno proizilazi da je opisana uračunljivost okrivljenog i da je navedena blanketna norma iz člana 47. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, čija zakonska sadržina ne mora biti citirana, kao i da je opisano na koji način je okrivljeni prekršio navedenu blanketnu normu, te se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ. Stoga se, po nalaženju ovoga suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je primenjen zakon koje se ne može primeniti. Naime, okrivljeni je osuđen da je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola i da je jedno lice zadobilo tešku telesnu povredu, iako ni jedna činjenica utvrđena tokom postupka ne ide u prilog takvog zaključka, jer okrivljenom nije uzeta krv na analizu, dva puta u razmaku od 1 sata, niti mu je uzet urin na analizu, pa je zaključak branioca da alkoholemija kod okrivljenog u vreme saobraćajne nezgode nije mogla biti precizno utvrđena, jer nedostaju materijalni dokazi. Pored navedenog, druga kvalifikatorna okolnost, da je oštećeni BB zadobio teške telesne povrede, po navodima zahteva, ne stoji iz razloga što je veštak naveo da je povreda koju je zadobio oštećeni mogla naknadno da nastane, ali da bi već sledećeg dana od nezgode došlo do vidnog oticanja i krvog podliva, a oštećeni je medicinsku pomoć zatražio nakon što je prošlo više od 48 sati od saobraćajne nezgode, što sve ukazuje da nije utvrđeno da je teška telesna povreda koju je zadobio oštećeni nastala kao posledica konkretne opasnosti koju je izazvao osuđeni, a isto važi i za povrede koje je zadobila oštećena DD. Na ovaj način branilac okrivljenog, iako ističe povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Nadalje se zahtevom ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da je sud pobijane presude zasnovao na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, jer je koristio kao dokaz dva izveštaja Zavoda za zaštitu radnika MUP, RS br.2037 od 13.07.2017. godine, a koje dokaze je morao izuzeti, iz razloga što je u prvom navedeno da je reč o „nepravilno etiketiranom“ uzorku, a koja činjenica je ispravljena dostavljanjem novog izveštaja sa istim datumom, potpisanim od strane drugog lica, sa naznakom da je uzorak pravilno etiketiran, bez da je vršena analiza uzorka jer je isti čuvan do 2018. godine. Ovakvim navodima zahteva branilac okrivljenog, iako navodi povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, suštinski osporava sadržinu navedenog dokaza, a ne njegovu zakonitost, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da nije opisano da li je u odnosu na posledicu delo izvršeno sa umišljajem ili nehatom, a kojim navodima se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i nerazumljivu izreku, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Mijailović Nikolić, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić