Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5917/2021
01.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca DDOR Novi Sad ADO Novi Sad, koga zastupa punomoćnik Slavko Makaji, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ... i „Kamenolomi“ DOO Beograd, koje zastupa punomoćnik Aleksandar Trandoski, advokat iz ..., radi regresa štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenim protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 1067/19 od 14.10.2020. godine, u sednici održanoj 01.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 1067/19 od 14.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 1067/19 od 14.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13249/17 od 23.11.2017. godine, održano je na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga Prvog osnovnog suda u Beogradu P 42713/13 od 25.11.2013. godine kojim su tuženi obavezani da tužiocu na ime regresa solidarno isplate iznos od 153.746,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2011. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 25.307,50 dinara. Stavom drugim izreke tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 1067/19 od 14.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je regres štete koju je tužilac, kao osiguravač isplatio trećem oštećenom licu u saobraćajnom udesu prouzrokovanom od strane prvotuženog, vozilom čiji je vlasnik drugotuženi, a osiguranom kod tužioca po osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Navodi revizije kojima se ukazuje da prvotuženi nije zaposleno lice kod drugotuženog, te da se neovlašćeno poslužio vozilom kojim je zadužen njegov otac zaposlen kod drugotuženog, ne ukazuju na potrebu novog tumačenja prava u pogledu naknade štete koju prouzrokuje neovlašćeno lice i stupanja društva za osiguranje u prava oštećenog lica kome je isplaćena naknada štete prema licu odgovornom za štetu (član 30. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju). U situaciji kada je šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila kojim je upravljalo neovlašćeno lice pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice (prvotuženi), pored njega za štetu je odgovoran i imalac opasne stvari (drugotuženi) koji nije preduzeo sve potrebne mere da sačuva državinu stvari, pa kao osigurano lice gubi prava iz osiguranja (član 29. stav 1. tačka 4. navedenog zakona). Zato ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužene.

Preuzmite dokument u PDF formatu