Istom presudom oštećeni je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku, a okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1098/21 od 15.03.2022. godine, usvajanjem žalbe VJT u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 439/19 od 14.09.2021. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 1) KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Neđeljka Đurovića – advokat Dragan Petrović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Neđeljka Đurovića - advokat Ivan Bajazit, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povrede člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjem većem;

-branilac okrivljenog Neđeljka Đurovića – advokat Dragana Radulović, zbog povrede članova 114. KZ i članova 113, 114, 115. i 124. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude, dosudi tražene troškove kao i troškove ovog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Neđeljka Ćurovića, advokata Dragana Petrovića i Ivana Bajazita, su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Dragana Petrovića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Ivana Bajazita u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Neđeljka Ćurovića - advokata Dragane Radulović neblagovremen.

Branilac okrivljenog, advokat Dragan Petrović u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, a bez tih dokaza ne bi bila doneta ista presuda. Kao nezakonite dokaze izdvaja:

-zapisnike o saslušanju svedoka AA i BB, sastavljenim pred VJT dana 01.03.2019. godine (u zahtevu je omaškom naveden datum 25.02.2019. godine kada je odloženo saslušanje svedoka), svedoka VV i GG sastavljenim pred VJT dana 22.02.2019. godine, svedoka DD i ĐĐ sastavljenim pred VJT dana 08.04.2019. godine, svedoka EE sastavljenim pred VJT dana 15.04.2019. godine, svedoka ŽŽ sastavljenim pred VJT dana 22.04.2019. godine, svedoka ZZ sastavljenim pred VJT dana 28.02.2019. godine i svedoka II sastavljenim pred VJT dana 08.04.2019. godine. Navedeni zapisnici su nezakoniti iz razloga što su suprotni članu 300. stav 6. u vezi stava 1. ZKP imajući u vidu da je tužilac saslušao navedene svedoke bez prethodnog odobrenja sudije za prethodni postupak za njihovo saslušanje, jer nije okrivljenom uputio poziv o vremenu i mestu ispitivanja svedoka. Prema stavu branioca nezakoniti su i dokazi koji se pozivaju na iskaze gore izdvojenih svedoka, pa kao takve označava nalaz i mišljenje veštaka DR Branka Mandića, nalaz sa mišljenjem veštaka spec.sudske medicine DR Đorđa Alempijevića od 07.12.2020. godine, nalaz i mišljenje sudskih veštaka mr. Miroslava Busarčevića i DR Marije Đurić od 07.04.2021. godine.

-izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU za Beograd, UKP, Odeljenja za operativnu forenziku broj KT 100280/2019 od 28.01.2019. godine koji je nezakonit sa razloga što je sastavljen suprotno odredbi člana 133. ZKP, jer se prilikom uviđaja mogu preduzimati radnje pomoći od strane stručnog lica forenzičke, saobraćajne, medicinske ili druge struke, a ne samostalno kako je to policija učinila. Predmetni izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta je sačinjen na osnovu pokazivanja okrivljenog policiji gde je navodno odbačen nož kojim je izvršeno krivično delo. Prema stavu branioca ovakav dokaz pronalaženja i pokazivanja policiji od strane okrivljenog sredstava izvršenja krivičnog dela i odvođenja policije do tog mesta nije predviđen ZKP kao službena radnja koju policija može obavljati. Kako se na ovom nezakonitom dokazu zasniva nalaz i mišljenje DNK veštačenja Biološkog fakulteta u Beogradu br.protokola 19-055 od 08.04.2019. godine i ovaj nalaz i mišljenje je nezakoniti dokaz.

Branilac okrivljenog – advokat Ivan Bajazit u obrazloženju istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodi da je presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, jer imenovani svedoci pregleda lica mesta nisu potpisali prvi zapisnik, dok je drugi potpisao samo jedan od njih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 300. stav 4. ZKP je propisano da ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca. Ako je osumnjičeni u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda, javni tužilac će odlučiti da li je potrebno prisustvo osumnjičenog.

Neosnovani su navodi branioca okrivljenog – advokata Dragana Petrovića da su zapisnici o ispitivanju svedoka AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II, svi sastavljeni pred VJT u Beogradu nezakoniti iz razloga što su suprotni članu 300. stav 6. u vezi stava 1. ZKP, jer tužilac nije imao prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak za njihovo saslušanje imajući u vidu da nije okrivljenom uputio poziv o vremenu i mestu ispitivanja svedoka.

Ovo sa razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je prilikom svakog ispitivanja prethodno navedenih svedoka bio prisutan branilac okrivljenog o čemu je bio blagovremeno obaveštavan od strane postupajućeg tužioca, što je u skladu sa citiranim članom 300. stav 4. ZKP. U konkretnom slučaju nije u pitanju situacija propisana odredbom člana 300. stav 6. ZKP, na koji se poziva branilac u podnetom zahtevu, kada je javnom tužiocu za ispitivanje svedoka neophodno prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak iz razloga što poziv osumnjičnom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, već je branilac okrivljenog uredno obaveštavan o danu i času saslušanja svih navedenih svedoka saglasno članu 300. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da se radi o dokazima na kojima se presuda može zasnivati neosnovani su i navodi branioca da su nezakoniti i dokazi koji se pozivaju na iskaze gore izdvojenih svedoka i to: nalaz i mišljenje veštaka DR Branka Mandića, nalaz sa mišljenjem veštaka spec.sudske medicine DR Đorđa Alempijevića od 07.12.2020. godine, nalaz i mišljenje sudskih veštaka mr. Miroslava Busarčevića i DR Marije Đurić od 07.04.2021. godine.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog, advokata Dragana Petrovića da je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU za Beograd, UKP, Odeljenja za operativnu forenziku broj KT 100280/2019 od 28.01.2019. godine nezakonit dokaz sa razloga što je sastavljen suprotno odredbi člana 133. ZKP, jer se prilikom uviđaja mogu preduzimati radnje pomoći od strane stručnog lica forenzičke, saobraćajne, medicinske ili druge struke, a ne samostalno kako je to policija učinila. Pored navedenog izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta je sačinjen na osnovu pokazivanja okrivljenog policiji gde je navodno odbačen nož kojim je izvršeno krivično delo, a što nije predviđeno ZKP kao službena radnja koju policija može obavljati.

Naime, odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Odredbom člana 286. stav 2. ZKP propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neopohodno potrebno vreme, a najduže do 8 časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem ili predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da po potrebi oduzme, da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju radnici policije su postupali u skladu sa ovlašćenjima propisanim članom 286. ZKP koji, između ostalog, propisuje i dužnost policije da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, otkriju i obezbede tragove krivičnog dela i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, o kojim preduzetim radnjama je sastavljen izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU za Beograd, UKP, Odeljenja za operativnu forenziku broj KT 100280/2019 od 28.01.2019. godine, koji se kao takav može koristi kao dokaz i na njemu se može zasnivati presuda.

Samim tim su kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog da je nezakonit dokaz i nalaz i mišljenje DNK veštačenja Biološkog fakulteta u Beogradu br.protokola 19-055 od 08.04.2019. godine jer se zasniva na nezakonitom dokazu policije i pronađenom predmetu - nožu.

Nadalje, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog – advokat Ivana Bajazita vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je postupao u drugom stepenu po izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K 439/19 od 14.09.2021. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3., u trećem stavu drugostepene presude Kž1 1098/21 od 15.03.2022. godine izneo jasne razloge, pravilno prihvatajući razloge prvostepenog suda na strani 31 i 32, u prvom stavu prvostepene presude, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branioci okrivljenog, advokat Dragan Petrović i Ivan Bajazit u podnetim zahtevima ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da se u radnjam okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. KZ već elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ iz razloga što pravnosnažna presuda ne sadrži ni jedan subjektivni uslov inkriminacije krivičnog dela ubistvo izvršenog na podmukao način jer nema opisa kojom je to prepredenom, prevarnom, lukavom, perfidnom ili nekom drugom radnjom, uz korišćenje poverenja žrtve, okrivljeni izvršio krivično delo za koje je osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog advokata Dragana Petrovića i Ivana Bajazita, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je postupao u drugom stepenu po izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K 439/19 od 14.09.2021. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 10. u drugom stavu i na strani 11. u prvom stavu drugostepene presude Kž1 1098/21 od 15.03.2022. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Pored navedenog, branilac okrivljenog advokat Dragan Petrović u obrazloženju istaknute povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon obzirom da kada prvostepeni i drugostepeni sudovi nisu našli da okrivljenom treba izreći kaznu doživotnog zatvora već kaznu zatvora, jer oba suda nisu našla da učiniocu treba izreći kaznu zatvora od 40 godina koja je blaža od kazne doživotnog zatvora, već samo kazne zatvora u kraćem trajanju od 40 godina, onda kazna zatvora nije mogla biti duža od 20 godina zatvora kako je to predviđeno članom 5. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim je brisan stav 3. člana 45 KZ i samim tim i mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, što zakon koji je važio u vreme presuđenja, po oceni branioca čini blažim.

Izneti navodi zahteva advokata Dragana Petrovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.72/09... 35/2019) propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Članom 43. Krivičnog zakonika koji se primenjivao od 11.09.2009. do 30.11.2019. godine, kojim su propisane vrste kazni, određeno je da se učiniocu krivičnog dela mogu izreći: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Članom 45. stav 1. Krivičnog zakonika, koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela propisano je da kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana niti duža od dvadeset godina. Stavom 3. ovog člana određeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu iz stava 1. izuzetno propisati i kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) koji je stupio na snagu i primenjuje se od 01.12.2019. godine, u odredbi člana 44a u stavu 1. predviđeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu zatvora izuzetno propisati i kazna doživotnog zatvora.

Odredbom člana 114. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. do 30.11.2019. godine je propisano da će se zatvorom od najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina kazniti onaj ko drugog liši života na svirep ili podmukao način.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) je za ovo krivično delo u stavu 1. tačka 1) člana 114. Krivičnog zakonika predviđena kazna zatvora od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

Pravni kontinuitet posebne vrste kazni propisanih za najteža krivična dela i najteže oblike istih krivičnih dela izvodi se razmatranjem sadržaja navedenih odredaba krivičnog zakonika i zaprećene kazne za konkretno krivično delo u posebnom rasponu i maksimumu od 30 do 40 godina, što sada odgovara doživotnom zatvoru.

Imajući u vidu odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika (vrste kazni, pretpostavke i uslovi za propisivanje kazne zatvora...) članom 43, članom 45. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 121/12... 35/19) nesumnjivo je u Krivičnom zakoniku važećem u vreme izvršenja konkretnog krivičnog dela propisana posebna vrsta kazne – zatvor od 30 do 40 godina dok je u vreme presuđenja to doživotni zatvor (član 44a Krivičnog zakonika).

Poseban deo Krivičnog zakonika u vreme izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 1. Krivičnog zakonika, propisuje mogućnost da sud izrekne okrivljenom zatvor od 30 do 40 godina, za koju kaznu se sud i opredelio i okrivljenog Neđeljka Đurovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.

Polazeći od navedenog, a imajući pri tome u vidu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika, koji reguliše vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i primenu blažeg zakona, kao i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepenim presudama, nije povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, budući da je pravilno primenjen Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, koji je ujedno i blaži za učinioca jer za konkretno krivično delo tim zakonom nije bila propisana kazna doživotnog zatvora.

Branilac okrivljeno advokat Dragan Petrović u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ navodeći da je Apelacioni sud prilikom preinačenja kazne iz prvostepene presude od 30 godina, pored drugih okolnosti uzeo u obzir i okolnosti koje predstavljaju obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen.

Izneti navodi zahteva advokata Dragana Petrovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 114. tačka 1) Krivičnog zakonika propisano je da će se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniti onaj ko drugog liši života na svirep ili podmukao način.

Prema stanju u spisima, drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke o kazni, na strani okrivljenog je cenio okolnosti iz člana 54. KZ koje su od uticaja na odmeravanje kazne, a koje ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju i to težinu izvršenog krivičnog dela, odnosno stepen društvene opasnosti. S toga po oceni ovoga suda pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Ivana Bajazita u preostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Ivan Bajazit zahtev podnosti i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedenu povredu obrazlaže tako što osporava činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama navodeći da uračunljivost okrivljenog nije pouzdano utvrđena, te da se iz opisnog ponašanja okrivljenog ne može pouzdano utvrditi subjektivni element predmetnog krivičnog dela.

U istom zahtevu se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ne ukazuje na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, već suštinski navedenu povredu zakona povezuje sa povredom člana 441. stav 1. ZKP (koju takođe ističe kao razlog za podnošenje zahteva) navodeći da je prilikom izricanja kazne trebalo podrobnije istražiti kretanje oštećenog, te da li je neko treći oštećenog pozvao da izađe.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje i povredu člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, advokata Ivana Bajazita u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog u podnetom zahtevu se navodi i da su presude nejasne i nedovoljno obrazložene na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Nadalje se napominje i da zaseda nije postojala jer nema ograde, žbuna, drveta, žardinjere, zida, ničega što bi sakrivalo počinioca do dolaska žrtve, te da činjenično stanje iz izreke ne odgovara stanju u spisima, osporavajući zaključke suda vezano za postojanje podmuklosti i iznosi sopstvenu ocenu dokaza izvedenih tokom postupka, što sve navedeno predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane suda. Navedne povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, advokata Ivana Bajazita i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Dragane Radulović je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Neđeljku Đuroviću, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1098/21 od 15.03.2022. godine, uredno dostavljena 24.05.2022. godine, pa je poslednji dan 23.06.2022. godine (radni dan), a da je branilac okrivljenog – advokat Dragana Radulović zahtev za zaštitu zakonitosti podnela dana 28.06.2022. godine, a što proizilazi i iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Neđeljka Đurovića – advokata Dragane Radulović, odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Neđeljka Ćurovića, advokata Dragana Petrovića i Ivana Bajazita, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve u odnosu na povrede navedene u izreci presude odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev branioca okrivljenog Ivana Bajazita odbacio kao nedozvoljen, a zahtev branioca okrivljenog advokata Dragane Radulović na osnovu člana člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                            Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić