Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.629/21 od 15.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i žalba A.D „BB“, a presuda Višeg suda u Zrenjaninu K.br.57/20 od 02.06.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Jovan Miščević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1.tačka 1), stav 2. i stav 4.ZKP u vezi sa članom 438. stav 1.tačka 1), 439. tačka 1) do 3), 441.stav 3. i člana 15,16, 538. i 539. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog da oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) i 441. stav 3. u vezi člana 538. i 539. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog je ukazao na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i da je u pogledu dela koji je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Navedeno branilac obrazlaže time da je najpre naredbom Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kti br.12/16 od 04.03.2016. godine protiv okrivljenog određeno sprovođenje istrage zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 3) KZ, koje krivično delo je prestalo da važi dana 01.03.2018.godine, čime je po oceni branioca nastupila dekriminalizacija za navedeno krivično delo. Nakon toga je optužnicom Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kto br.26/19 od 09.04.2019. godine okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ a branilac smatra da je moglo da dođe do navedene prekvalifikacije samo pod uslovom da je radnja dela izvršena nakon 15.04.2013. godine, a ne pre, s obzirom da je tog dana krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica uvedena u krivično zakonodavstvo Republike Srbije a okrivljeni se teretio da je radnje izvršio u periodu između 29.08.2008. godine i 31.03.2009. godine. Po navodima branioca, u navedenom periodu jeste važio član 359. Krivičnog zakonika kojim je bilo propisano krivično delo zloupotreba službenog položaja koji je obuhvatao pojam službeno ili odgovorno lice, ali je u ovo krivično delo pojam „pravno lice“ uveden tek nakon izmena zakona koje su stupile na snagu dana 03.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ 72/2009), nakon čega je u tom članu bilo propisano „službeno ili odgovorno lice...pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist“, dok je pre izmena bilo propisano da se korist može pribaviti samo sebi ili drugom, te se ni ovo krivično delo ne može primeniti na radnje koje je izvršio okrivljeni u navedenom periodu.

Isti navodi, istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Zrenjaninu K.br.57/20 od 02.06.2021. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani šest stav četvrti i strani sedam stav prvi svoje odluke Kž1 629/21 od 15.12.2021. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog zatim ističe i povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 91. i 92. KZ i člana 441. stav 3. ZKP, navodeći da je sud povredio zakon odlukom o oduzimanju imovinske koristi iz razloga što se prvostepeni sud samo poziva na članove 91. i 92. stav 3. KZ ali iz obrazloženja presude i izvedenih dokaza ne može se utvrditi da je pribavljena imovinska korist za a.d „BB ...“, kao i da su navodi drugostepenog suda da kasnije statusne promene i stečajni postupak nisu od uticaja na imovinsko-pravni zahtev i pribavljenu protivpravnu imovinsku korist, u suprotnosti sa odredbama člana 113. Zakona o stečajnom postupku. Branilac još ističe da su povređene odredbe člana 538. stav 2. i 539. ZKP jer ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu prikupljali dokaze i proverili okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje imovinske koristi a predstavnik pravnog lica nije ispitan ni u istrazi niti na glavnom pretresu, te su mu samim tim onemogućena prava koja su predviđena navedenim odredbama.

I u ovom delu zahteva je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca ocenio kao neosnovan.

Odredbom člana 538. stav 2. ZKP je propisano da je organ postupka dužan da u toku postupka prikuplja dokaze i proveri okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje imovinske koristi.

Odredbom člana 539. stav 1. ZKP je propisano da kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom od drugih lica, lice na koje je imovinska korist prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, odnosno predstavnik pravnog lica će se pozvati radi ispitivanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, a u stavu 3. ovog člana da je predstavnik pravnog lica ovlašćen da u vezi sa utvrđivanjem imovinske koristi predlaže dokaze i po ovlašćenju predsednika veća, postavlja pitanja optuženom, svedoku, veštaku i stručnom savetniku.

U konkretnom slučaju, s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je dana 05.11.2019. godine na glavnom pretresu održanom pred Višim sudom u Zrenjaninu, ispitan kao svedok VV, koji je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu od 30.06.2009. godine imenovan za stečajnog upravnika u a.d „BB“ prema kojoj je otvoren stečajni postupak a njegov iskaz je pročitan i na glavnom pretresu dana 26.05.2021. godine, te je prvostepena presuda dostavljena a.d. „BB“ ... kao licu od koga je oduzeta imovinska korist, to je po oceni ovog suda u svemu postupljeno shodno odredbama članova 538. i 539. ZKP a u vezi sa odredbama članova 91. i 92. KZ, te se suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjuju neosnovanim. Pri tome, navodi branioca okrivljenog koji se odnose na osporavanje visine oduzete imovinske koristi od drugog lica, predstavljaju osporavanje činjenica, a što ne može biti predmet ovog vanrednog pravnog leka.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP) i ako nema propisani sadržaj (član 484.ZKP).

Branilac okrivljenog je u zahtevu istakao da je prvostepeni sud učinio i povredu odredaba člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Međutim, iako branilac u zahtevu označava navedenu povredu, koja je dozvoljen razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno iključuju krivično gonjenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje i da su povređene odredbe člana 15. i 16. ZKP, jer sud nije nepristrasno cenio izvedene dokaze i na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom. Branilac ističe i da nema krivične odgovornosti na strani okrivljenog jer su objektivne okolnosti odnosno viša sila sprečile rukovodstvo a.d „BB“ da ispune preuzete obaveze, zbog čega je pokrajinski sekretarijat prihvatio sačinjavanje aneksa ugovora kojim su prolongirane obaveze, te da je sud morao imati u vidu odredbe člana 133. i 354. Zakona o obligacionim odnosima koji se odnose na raskidanje i izmene ugovora i da imajući sve navedeno u vidu i činjenicu da okrivljeni nije pribavio nikakvu imovinsku korist a.d „BB“, nisu ispunjeni elementi krivičnog dela za koje je osuđen.

Po oceni Vrhovnog Kasacionog suda, na ovaj način branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA-advokata Jovana Miščevića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana člana 485. stav 4. ZKP u delu u kom je odbačen kao nedozvoljen i odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kom je odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                   Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić