-okrivljeni Ammar Brahim u trajanju od 8 godina,

-okrivljeni Bouhmid Abdelkader u trajanju od 10 godina, u koje im je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.10.2017. godine, koji može trajati do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene u prvostepenoj presudi.

Istom presudom odlučeno je o meri bezbednosti iz člana 87. KZ i o troškovima krivičnom postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 522/21 od 12.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog Bouhmid Abdelkader i branioca okrivljenog Ammar Brahim a presuda Višeg suda u Beogradu 7K. br. 116/18 od 12.03.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP:

-branilac okrivljenog Ammar Brahim - advokat Dragan Dubljević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokat Dobrosav Crepuljarević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili iste preinači u celini ili delimično i okrivljenog Bouhmid Abdelkader oslobodi od otpužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Ammar Brahim - advokat Dragan Dubljević navodi da u vreme „navodnog“ privremenog oduzimanja predmeta i izdavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima dana 02.10.2017. godine okrivljeni nije imao ZKP-om propisanu obaveznu odbranu od strane advokata, niti je imao prevodioca. Postupajući organ je bio obavezan da okrivljenom obezbedi branioca i da branilac prisustvuje svim dokaznim radnjama koje taj organ preduzima, na koji način je, po stavu odbrane povređena odredba zakona iz člana 74. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog Ammar Brahim - advokata Dragana Dubljevića ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredbom člana 294. stav 5. ZKP propisuje da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. tog člana donese rešenje o zadržavanju.

Dakle, ZKP propisuje obaveznu odbranu tek od momenta donošenja rešenja o zadržavanju, koje je u odnosu na okrivljenog Ammar Brahim doneto dana 01.10.2017. godine u 16,00 časova, u kom rešenju je konstatovano da su osumnjičenom predočena prava iz člana 69. stav 1.Zakonika o krivičnom postuku, kao i da mu je obezbeđen po službenoj dužnosti branilac – advokat Snežana Jelić, a što je navedeni branilac i overila svojim potpisom na pomenutom rešenju.

Kako je u okrivljeni Ammar Brahim od trenutka zadržavanja, u skladu sa napred citiranim članovima Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), imao branioca, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Dragana Dubljevića, da je na štetu okrivljenog Ammar Brahim učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokata Dobrosava Crepuljarevića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokat Dobrosav Crepuljarević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijana presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 522/21 od 12.10.2021. godine doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, s`obzirom da su veće Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo označenu presudu činile i sudije Mirjana Popović i Dragoljub Albijanić, koji su morali biti izuzeti, s`obzirom da su isti učestvovali u donošenju rešenja Kž2 1280/20 od 23.06.2020. godine i Kž2 330/21 od 17.02.2021. godine, kojima su odlučivali o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora protiv ovde okrivljenih. U obrazloženjima navedenih rešenja obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) KZ, kao i četiri krivična dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ, što znači da je postojanje opravdane sumnje opisano na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje, čije je postojanje neophodno za odlučivanje o pritvoru. Dalje se navodi da utvrđivanje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da su sudije Mirjana Popović i Dragoljub Albijanić ocenile da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju opravdanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđivanje postojanja takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, a koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće, propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izneti navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Nesporna je činjenica da je u obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1280/20 od 23.06.2020. godine i Kž2 330/21 od 17.02.2021. godine, kojima se odlučivalo o žalbama na rešenja o produženju pritvora konstatovano „iz pobijanog rešenja iz spisa predmeta proizilazi opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) KZ u vezi člana 33. KZ i četiri krivična dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa imajući u vidu da su okrivljeni Bouhmid Abdelkader i okrivljeni Ammar Brahim, državljanin Libije, odnosno državljanin Alžira, zatim da na teritoriji Republike Srbije nemaju prijavljeno prebivalište niti boravište, kao ni pokretnu ili nepokretnu imovinu, dakle da ni na koji način nisu porodično, niti poslovno vezani za teritoriju Republike Srbije, kao i da su bez dokumenata prešli preko teritorije većeg broja zemalja do dolaska na teritoriju Republike Srbije, to i po mišljenju Apelacionog suda u Beogradu, sve navedene okolnosti ukazuju da će se okrivljeni, svako ponaosob, u slučaju boravka na slobodi, sakriti ili dati u bekstvo i time postati nedostupni pravosudnim organima, zbog čega pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP predstavlja nužnu i neophodnu meru radi obezbeđenja njihovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka“. U obrazloženjima navedenih rešenja, pored osnova za produženje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 1), žalbena veća Apelacionog suda su se izjašnjavala i o postojanju osnova za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, gde je opet navedeno postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni izvršili napred navedena krivična dela, te da su „prilikom preduzimanja radnji izvršenja krivičnog dela razbojništvo koje im se stavlja na teret lišili života oštećenog AA, te istog dana preduzeli inkriminisane radnje četiri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, i to tako što su upotrebom sile i pretnje da će neposredno napasti na život ili telo od više lica oduzimali pokretne stvari u nameri da prisvajanjem istih pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, kao i da su opravdano sumnjivi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršili svaki put uz pretnju nožem, pa imajući u vidu iskazanu upornost i bezobzirnost okrivljenih, budući da su opravdano sumnjivi da su veći broj krivičnih dela izvršili u kratkom vremenskom periodu, i to istog dana 01.10.2017. godine u periodu od 03,00 i 06,15 časova, to i po mišljenju Apelacionog suda u Beogradu, sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni, svako ponaosob, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje istog ili sličnog krivičnog dela u odnosu na krivična dela koja im se u predmetnom krivičnom postupku stavljaju na teret ...“.

Takođe, nesporna je i činjenica da je u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1280/20 od 23.06.2020. godine, pored ostalih, učestvovao i sudija Dragoljub Albijanić, kao član veća, kao i da je u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 330/21 od 17.02.2021. godine učestvovala sudija Mirjana Popović, kao član veća.

Međutim, ovo samo po sebi ne znači da su se sudije - Dragoljub Albijanić i Mirjana Popović, izjasnile sa većim stepenom jasnoće u pogledu krivice okrivljenih.

Naime, prilikom prethodnih odlučivanja o produženju pritvora, isti razlozi su dati od strane suda i obrazloženi kao „osnovana sumnja“, da bi u rešenjima Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1280/20 od 23.06.2020. godine i Kž2 330/21 od 17.02.2021. godine, bez dodatnog izjašnjavanja ili obrazloženja isti razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluka u označenim rešenjima, sudije nisu cenile niti obrazlagale nove činjenice u vezi opravdane sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela, potrebne za optuženje, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela, ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjavanja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje.

Pri tome, Apelacioni sud u Beogradu, iako terminološki koristi termin „opravdana sumnja“, ne navodi ocenu dokaza, niti su sudije izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri od onoga što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela bez bavljenja dokaznim razlozima.

Shodno iznetom, može se konstatovati da postoji samo jezička razlika termina „opravdana sumnja“ i „osnovana sumnja“, ali da su navedena rešenja u obrazloženju ista, i da u označenim rešenjima Apelacionog suda u kojima se koristi termin „opravdana sumnja“ nema ocene dokaza, niti su sudije čije se izuzeće traži izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokata Dobrosava Crepuljarevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ammar Brahim - advokata Dragana Dubljevića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokata Dobrosava Crepuljarevića nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog Ammar Brahim - advokat Dragan Dubljević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 01.10.2017. godine i 02.10.2017. godine, zapisnike o saslušanjima u svojstvu svedoka maloletnih oštećenih, zapisnike o prepoznavanju, potvrde o vraćenim predmetima, bliže opredeljene na strani 5. zahteva.

Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, branilac u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, s obzirom da osporava činjenicu da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima potpisana lično od strane ovde okrivljenog Ammar Brahim, da predmeti koji su pronađeni i koji su uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i oduzeti od okrivljenog nisu njegovi predmeti, da nema dokaza da je kritičnom prilikom 02.10.2017. godine vršen pretres okrivljenog ili njegovih stvari, ali ni da je vršena bilo koja dokazna radnja u tom pravcu, da nema dokaza da je taj predmet navodno pronađen, po čijem nalogu je vršen pretres, ko je tom pretresu prisustvovao.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP, branilac navodi i da su dokazi - mobilni telefoni na osnovu čije analize i veštačenja bi se to sve nesporno dokazalo, nezakonitim postupanjem organa postupka uništeni, što je učinjeno čak dva sata pre nego što su oštećeni saslušani, a što sve dokazuju potvrde o vraćenim predmetima, te su navodno oštećenima vraćeni (poklonjeni) mobilni telefoni, a onda su dva sata kasnije ti oštećeni, sa telefonima u džepovima, pred javnim tužiocem saslušani da su im ti isti telefoni navodno oteti. Takođe, ostaje i nejasno po čijem nalogu su predmeti navodnog izvršenog krivičnog dela vraćeni licima koja su samo rekla da su isti njihovi bez dalje provere. U toku postupka takođe nije utvrđen identitet oštećenih, a na to ukazuje činjenica da je branilac, nakon što je odbio sud da to učini, od države Alžira pribavio dokaz da su navodno dva oštećena državljanina Alžira, koja nisu uopšte poznata u Alžiru, dakle oni ni ne postoje. Takođe, branilac okrivljenog, iznosi u zahtevu za zaštitu zakonitosti i svoju verziju događaja, svoje viđenje odlučnih činjenica koje iz dokaza koji su sprovedeni proizilaze, suprotno oceni i činjeničnim zaključcima sudova iznetim u pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Ammar Brahim – advokat Dragan Dubljević, označavajući kao nezakonite dokaze zapisnike o saslušanju oštećenih maloletnih lica, ukazuje da su isti pribavljeni suprotno članu 16., 84., 97. ZKP, kao i članu 152. stav 1. i 154. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Obrazlažući napred navedene povrede zakona, kojim je, po stavu odbrane, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodi se da su saslušanja maloletnika obavljena bez prisustva i pomoći stručnog lica, ali i bez punomoćnika.

Na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog Bouhmid Abdelkader - advokat Dobrosav Crepuljarević, navodeći da su zapisnici o ispitivanju oštećenih pred zamenikom javnog tužioca nezakoniti dokazi, s obzirom da su navedena lica u trenutku davanja izjave, s obzirom na činjenicu da su maloletna morala imati punomoćnika, kao i stručnu pomoć, odnosno psihologa, pedagoga ili drugo stručno lice.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda napred iznetim navodima se ne ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu činjenicu da okolnost da maloletni oštećeni nisu imali u toku postupka punomoćnika, odnosno stručno lice, kao i eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivičnopravna zaštita maloletnim oštećenim licima, svakako nije na štetu okrivljenog, već isključivo na štetu oštećenog lica, iz kojih razloga Vrhovni kasacioni sud nije dalje razmatrao iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih – advokata Dragana Dubljevića i advokata Dobrosava Crepuljarevića.

Branilac okrivljenog Ammar Brahim – advokat Dragan Dubljević, u podnetom zahtevu numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 440. ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Takođe, branilac okrivljenog Ammar Brahim - advokat Dragan Dubljević, u obrazloženju zahteva navodi i da su okrivljenom Ammar Brahim u toku krivičnog postupka i pobijanim presudama povređena prava zajemčena članom 34., 32. stav 1. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i pravo na pravično suđenje garantovano članom 6. i 7. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, kako uz zahtev, branilac okrivljenog Ammar Brahim - advokat Dragan Dubljević nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, u smislu člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić