Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 592/22 od 23.08.2022. godine, je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu navodi da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, jer su razlozi o odlučnoj činjenici kada je okrivljeni predao svoju žalbu izjavljenu protiv prvostepene presude, potpuno nejasni i protivrečni između onoga što se navodi o sadržini isprava i samih tih isprava, što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Prema članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, a stavom 4. istog člana propisano je da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dostavljanje presude Prekršajnog suda u Valjevu 5 Pr. br. 2637/21 od 19.05.2022. godine braniocu okrivljenog AA, advokatu Dušanu Mitroviću, nakon proteka roka od 15 dana da istu preuzme u pisarnici suda, izvršeno isticanjem na oglasnu tablu suda 08.06.2022. godine, pa se dostavljanje smatra izvršenim, u smislu člana 160. stav 2. Zakona o prekršajima, protekom od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, što je u konkretnom slučaju 16.06.2022. godine, kada je pismeno i skinuto sa oglasne table. Nakon ovoga branilac je u zakonskom roku izjavio žalbu protiv prvostepene presude, putem pošte dana 24.06.2022. godine.

Pored ovoga, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, prepis presude Prekršajnog suda u Valjevu 5 Pr. br. 2637/21 od 19.05.2022. godine primio na lični zahtev u Prekršajnom sudu u Valjevu dana 22.06.2022. godine. Pored branioca, protiv ove presude žalbu je izjavio i okrivljeni, preporučenom pošiljkom putem pošte dana 30.06.2022. godine. Postupajući pored ostalog i po žalbi okrivljenog, drugostepeni sud je istu, u drugom stavu izreke presude, odbacio kao neblagovremenu, navodeći u razlozima presude da je okrivljeni žalbu izjavio 01.07.2022. godine, a da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe istekao 30.06.2022. godine

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su tačni navodi Republičkog javnog tužioca, da su razlozi drugostepenog suda – da je okrivljeni žalbu protiv prvostepene presude izjavio 01.07.2022. godine suprotni ispravi – prijemnom pečatu prvostepenog suda, iz koga proizilazi da je okrivljeni svoju žalbu (koju je sud primio 01.07.2022. godine), predao pošti preporučenom pošiljkom dana 30.06.2022. godine.

Međutim, navedeni propust drugostepenog suda nije od uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Ovo stoga što iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da okrivljenom koji ima branioca, rok za žalbu teče od dana kada je braniocu dostavljen prepis presude, što je u konkretnom slučaju 16.06.2022. godine, pa je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe okrivljenom isticao protekom dana 24.06.2022. godine. Pored toga, ni okolnost što je okrivljenom na lični zahtev uručen prepis prvostepene presude 22.06.2022. godine, nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, jer se smatra da je dostavljanje prvostepene presude okrivljenom izvršeno danom dostavljanja te presude njegovom braniocu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud u pobijanoj presudi, time što je žalbu okrivljenog odbacio kao neblagovremenu, nije učinio povredu zakona na štetu okrivljenog iako je u pogledu činjenice kada je okrivljeni predao svoju žalbu, u obrazloženju presude dao protivrečne razloge.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije bilo razloga za preinačenje pravnosnažne presude, to kod činjenice da je drugostepena presuda doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud o tom navodu zahteva Republičkog javnog tužioca, nije odlučivao.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima odbio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić