Istom presudom na osnovu člana 258. ZKP oštećena AA je upućena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnični postupak, dok je okrivljenom, na osnovu člana 246a stav 5. KZ u vezi člana 87. KZ, izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta taksativno navedenih u izreci presude, a koji predmeti se u smislu člana 276. stav 4. ZKP po pravnosnažnosti presude imaju uništiti. Na osnovu člana 151. ZKP okrivljenom su vraćeni predmeti taksativno navedeni u izreci presude, jer ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje.

Pored toga okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka – sudski paušal, kao i troškove krivičnog postupka VJT-u određene u izreci presude, kao i da nadoknadi troškove krivičnog postupka oštećenima na ime angažovanja punomoćnika – advokata, koji će biti naknadno obračunati, a sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 463/22 od 13.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog Jover Mihalja i javnog tužioca VJT u Pančevu i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Jover Mihalja, advokat Ivan Mitrovski, u smislu odredabe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, te pravnosnažne presude u celini ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijanu presudu prvostepenog suda i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tač. 2) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) ZKP. Branilac u zahtevu navodi da je u pogledu krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer prvostepeni sud u izreci presude ne opisuje u čemu se sastojala konkretna opasnost za imovinu većeg obima, odnosno ističe da nije opisana radnja krivičnog dela. Branilac ukazuje da je bilo neophodno u izreci opisati u čemu se opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izaziva konkretna opasnost za imovinu većeg obima, tako da daljim razvojem ove opasnosti može doći do povrede zaštićenog dobra, kao i da je za postojanje obeležja krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ bitno da je usled preduzimanja prethodno opisane radnje nastupila posledica – konkretna opasnost za imovinu većeg obima, odnosno da postoji uzročno posledična veza između zabranjene radnje i nastupele štetne posledice.

Krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Okrivljeni Jover Mihalj, je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, „sposoban da shvati značaj svog dela, smanjenih ali ne u bitnoj meri mogućnosti da upravlja svojim postupcima usled običnog pijanstve lakog do srednjeg stepena F10.0 ...neovlašćeno nosio minsko – eksplozivno sredstvo i eksplozijom minsko – eksplozivnog sredstva izazvao opasnost za imovinu većeg obima, tako što je u ulici ... nosio minsko – eksplozivno sredstvo – ručnu bombu tzv. kašikaru, za čije držanje i nošenje građani ne mogu dobiti dozvolu nadležnog organa, koju je aktivirao i bacio u pravcu stambenog objekta br. 83, vlasništvo oštećene AA i putničkog motornog vozila automobila marke „...“ tip ... reg. oznaka ... vlasništvo oštećenog BB... te je došlo do eksplozije u kojoj je oštećeno to putničko motorno vozilo kao i putničko motorno vozilo vlasništvo VV... a oštećen je i stambeni objekat (kućni broj ...) vlasništvo AA, na koji način je dovedena u opasnost imovina većeg obima i to ukupne vrednosti od oko 2.514.750,00 dinara...pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ. Pre svega, prvostepena presuda sadrži navod da je okrivljeni kritičnom prilikom bio svestan da bombu tzv. kašikaru drži i nosi bez dozvole, koju za ovu vrstu oružja građani ne mogu da dobiju od nadležnog organa, osim u posebnim situacijama, da je izvršenje radnje hteo, a takođe bio svestan prirode radnji koje preduzima, da se radi o opšte opasnom sredstvu čijim aktiviranjem je izazivao eksploziju ručne bombe ispred stambenog objekta oštećenog, u naseljenom mestu u ulici, u vremenu iza ponoći, i time voljno prouzrokovao posledicu u vidu konkretne opasnosti za imovinu većeg obima (kuću i dva automobila), čija je utvrđena visina vrednosti od 2.514.750,00 dinara. Po nalaženju ovog suda ono što čini imovinu većeg obima je ne samo utvrđena visina vrednosti imovine prikazana u novčanoj protivvrednosti, već i njena namena (egzistencijalnog karaktera), kad je reč o stambenom objektu, odnosno vozilima, koja služe transportu ljudi u brojnim situacijama i odgovaraju svakodnevnim ljudskim potrebama, a kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa eksplozija neposredno ispred ovih objekata znači opasnost ne samo za njegovu, već i za živote ljudi koji ih koriste, što čini obeležje krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ. Radnja aktiviranja i bacanja minsko – eksplozivnog sredstva – ručne bombe tzv. kašikare, a za čije držanje i nošenje građani ne mogu dobiti dozvolu nadležnog organa, te izazivanje eksplozije, u pravcu stambenog objekta i putničkog motornog vozila, za koju je okrivljeni oglašen krivim, na koji način je dovedena u opasnost imovina većeg obima i to ukupne vrednosti od oko 2.514.750,00 dinara, sadrži sve elemente jedne od alternativno opisanih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno iz samog opisa radnje iz izreke jasno je postojanje uzročno posledične veze između zabranjene radnje i nastupele štetne posledice.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovera Mihalja, advokata Ivana Mitrovskog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić