Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U obrazloženju navedene povrede napominje da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja i da je okrivljeni trebalo da bude oslobođen od optužbe s´obzirom da nije nastupila bilo kakva štetna posledica, a imajući u vidu zaprećenu kaznu za navedeno delo, stepen krivice okrivljenog i opštu svrhu krivičnih sankcija.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Stankovića, te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Čačku koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Čačku K 73/21 od 24.12.2021. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Čačku je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3, u poslednjem pasusu i strani 4, stav 1 - 4 drugostepene presude Kž1 81/22 od 21.04.2022. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu vezano za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda navodeći da je sud pogrešno utvrdio da na strani okrivljenog postoji krivica, jer je u radnjama okrivljenog isključena protivpravnost, imajući u vidu da se oštećena usmeno u telefonskom razgovoru sa okrivljenim saglasila da dete duže ostane, što je potom i potvrdila maloletnom detetu koje ju je prethodno u više navrata pozivalo moleći je da duže ostane kod oca, pri čemu sve navedeno proizilazi i iz odbrane okrivljenog.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu daje sopstvenu pravnu ocenu ko može biti izvršilac krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, navodeći da se u svojstvu okrivljenog za izvršenje krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ može naći roditelj kome je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, što je u konkretnom slučaju majka, a ne roditelj koji sa detetom održava lične odnose po sudskoj presudi odnosno okrivljeni, a koji zaključak branioca nije u skladu sa opisom krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, za koje je propisano da ga vrši onaj „ Ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa ...“, što ukazuje da izvršilac predmetnog krivičnog dela može biti bilo koje lice koje onemogućava izvršenje odluke kojom je regulisan način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom, pa samim tim i okrivljeni koji nije poštovao sudsku presudu kojom je regulisan način održavanja kontakta sa maloletnim oštećenim.

Takođe, u zahtevu se navodi da je izreka presude nejasna i kontradiktorna sama sebi i navodima obrazloženja, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da je u izreci presude nejasno u kom periodu je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, čime se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, pa imajući u vidu da navedene povrede nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Stankovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić