Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 2291/21 od 23.02.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe odbio i potvrdio presudu Višeg suda u Novom Sadu P 854/19 od 14.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glsnik RS“ br 72/11 ....18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici koji su brak zaključili 09.12.2000. godine u ... . Njihova bračna zajednica je prekinuta tokom 2012. godine, a brak je razveden 31.10.2018. godine, presudom suda u ... . U toku trajanja bračne zajednice, osnovali su firmu „GG“ sa sedištem u ..., čiji je tužilja bila direktor, tako što su zajednički obavljali sve poslove firme.Tuženi je, na aukciji održanoj 04.07.2004. godine, na svoje ime kupio akcije preduzeća „VV“ i to 70,68% ukupne emisije na koji način je postao većinski vlasnik preduzeća sa brojem akcija od 144.863. U kupovinu akcija uložen je zajednički novac parničnih stranaka u iznosu od 181.000 evra, tako što je taj novčani iznos najpre bio u celosti upotrebljen za kupovinu obveznica stare devizne štednje, koje je tuženi kupio od „Vojvođanske banke“, a koje je kasnije iskoristio za kupovinu akcija privrednog društva, odnosno za isplatu kupoprodajne cene privrednog društva „VV“. Ukupan broj izdatih akcija privrednog drušga „VV“ A.D. Novi Sad, iznosi 204.936 pa je tuženi najveći pojedinačni akcionar.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, primenom odredbe člana 251. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br 36/2011 .... 109/2021), zaključili da tužilja, po osnovu sticanja zajedničke imovine u braku, ne može da stekne akcije, odnosno vlasništvo i upravljačka prava na akcionarskom društvu pošto ona nije kupac akcija koje pripadaju samo članovima društva i da joj, kao ulagaču zajedničke imovine unete u društvo kroz kupovinu akcija, pripada pravo na isplatu novčanog iznosa u visini koja odgovara njenom udelu u sticanju istog, dakle, polovinu novčanog iznosa od 181.000 evra, pa su odbili njen primarni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na akcijama privrednog društva „VV“ A.D. Novi Sad, koje su upisane kao vlasništvo tuženog i odbili eventualni tužbeni zahtev preko priznatog iznosa od 90.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a tužbu tužilje u delu kojim je tražila da sud naloži Centralnom registru, depou i kliringu hartije od vrednosti, da izvrši upos promene vlasništva nad akcijama, odbacili, nalazeći da odlučivanje o upisu promena vlasništva nad akcijama ne spada u sudsku nadležnost već u isključivu nadležnost Centralnog registra, na osnovu Zakona o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS“ br 31/2011, 112/2015).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br 18/2005 ... 6/2015), propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br 36/2011 ... 109/2021), u odredbi člana 256. stav 1., propisuje da akcija može pripadati većem broju lica (u daljem tekstu: suvlasnici akcija). Suvlasništvo na akciji stiče se na osnovu: 1. zakona (nasleđivanje i slično); 2. ugovora (poklona, kupoprodaje idealnog dela akcije i slično); 3. statusnih promena društva (stav 2.). Opšta pravila o akcijama i drugim hartijama od vrednosti propisane su odredbom člana 248. stav 1. Zakona o privrednim društvima, tako što akcije koje izdaje društvo, izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenos akcija, prenos prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

U konkretnom slučaju, tuženi je u kupovinu predmetnih akcija uložio novčani iznos od 181.000 evra koji je stečen radom u toku trajanja bračne zajednice sa tužiljom što znači da tužilja ima obligaciono-pravni zahtev pošto zajedničku imovinu parničnih stranaka predstavlja taj novčani iznos, a pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki na osnovu odredbe člana 180. stav 2. Porodičnog zakona. Stvarno-pravni zahtev tužilje u odnosu na akcije privrednog društva „VV“ A.D. Novi Sad, u vlasništvu tuženog, je neosnovan, pošto Zakon o privrednim društvima, ne propisuje režim zajedničke imovine na akcijama niti je tužilja kupac akcija tog privrednog društva, pa ona nije u mogućnosti da, po osnovu učešća u sticanju imovine kojom je tuženi kupio akcije, ostvari vlasnička i upravljačka prava u privrednom društvu jer ta prava pripadaju samo vlasnicima akcija, koje svojstvo tužilja nema.

Navodima revizije tužilje o tome da akcionar po osnovu akcija ima razna prava na akcionarskom društvu, upravljačka i vlasnička, koja takođe predstavljaju imovinu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Tužiljina imovina je njen udeo u sticanju novčanog iznosa koji je tuženi uložio u kupovinu akcija privrednog društva „VV“ A.D. Novi Sad, ali ne i akcije tog privrednog društva, pošto ona nije akcionar. Zbog toga se navodima njene revizije neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i sudske takse, tuženom nisu bili potrebni, na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je njegov zahtev za naknadu tih troškova odbijen.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić