U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vukadinović, advokat iz ..., protiv tuženog „Milenijum osiguranje“ a.d.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Zoran Božić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2165/21 od 07.09.2021. godine, na sednici veća održanoj 01.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2165/21 od 07.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2165/21 od 07.09.2021. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7317/17 od 24.06.2021. godine u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete, materijalne štete na vozilu i izmakle koristi do iznosa od 38.062,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stavovi prvi i drugi izreke drugostepene presude), dok je ista prvostepena presuda preinačena (stavom trećim izreke drugostepene presude) u stavovima četvrtom, petom i šestom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za iznos preko iznosa od 38.062,59 dinara do, prvostepenom presudom dosuđenog, iznosa od 214.420,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2021. godine do isplate, a na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade, kao i za iznos od 136.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2021. godine do isplate na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle koristi tužioca kao suosnivača i suvlasnika Specijalne hirurške bolnice „BB“ za period od ...2016. do ...2016. godine; kao i u pogledu odluke o troškovima prvostepenog postupka, tako što je snižen zahtev tužioca za naknadu troškova sa iznosa od 340.475,00 dinara na iznos od 243.457,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate (stav četvrti izreke drugostepene presude), dok je tužilac obavezan da isplati tuženom iznos od 32.094,32 dinara na ime naknade troškova žalbenog postupka (stav peti izreke drugostepene presude).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi s članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena i osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je povređen kao vozač motocikla u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila dana ...2016. godine u ... na raskrsnici Ul. ... i Ul. ..., krivicom lica VV koje je upravljalo putničkim vozilom registarskih oznaka ..., osiguranim kod tuženog od auto-odgovornosti po polisi osiguranja broj ... . Usled zadobijenih telesnih povreda, tužilac je trpeo nematerijalnu štetu u vidu fizičkih bolova i straha, a nastala je i materijalna šteta - totalna šteta na vozilu, kao i izmakla korist zbog sprečenosti tužioca za rad u trajanju od 30 dana, u periodu od ...2016. do ...2016. godine. Tužilac je jedan od četiri osnivača i hirurg u Specijalnoj hirurškoj bolnici „BB“ sa sedištem u ... .

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 178/2019 od 09.12.2019. godine, donetom po tužbi Specijalne hirurške bolnice „BB“ ..., tuženi u toj parnici (akcionarsko osiguravajuće društvo) je obavezan da isplati tužiocu iznos od 475.798,87 dinara na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle koristi, koji predstavlja ¾ iznosa koji bi bolnica ostvarila da tužilac nije bio povređen i sprečen za rad u periodu od ...2016. do ...2016. godine. Tuženi je obavezan i da isplati tužiocu iznos od 110.836,00 dinara, kao razliku od isplaćenog iznosa naknade materijalne štete u vansudskom postupku do nastale totalne štete na motociklu od 150.255,00 dinara i izgubljenu zaradu za vreme privremene sprečenosti za rad preko iznosa isplaćene naknade zarade od 65% do zarade u punom iznosu, koju bi tužilac ostvario da je radio.

Po odštetnom zahtevu od 27.05.2016. godine, na ime naknade nematerijalne štete tuženi je isplatio tužiocu iznose od: 80.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 77.000,00 dinara za pretrpljeni strah, a na ime naknade materijalne štete iznose od: 39.419,00 dinara za štetu na motociklu i 29.844,00 dinara ime izmakle koristi. Imajući u vidu da je po odštetnom zahtevu tuženi isplatio deo štete tužiocu, sudovi su ocenom nalaza veštaka utvrdili visinu štete i tužiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah do potpunog obeštećenja (umanjena za isplaćene iznose u vansudskom postupku).

Tužilac revizijom pobija drugostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu izmakle koristi za period od ...2016. do ...2016. godine, i to za iznos dobiti koju je specijalna hirurška bolnica ostvarila u 2016. godini, srazmerno udelu tužioca kao osnivača u dobiti bolnice. Osim toga, revizijom se pobija i deo koji se odnosi na zaradu kao korist koju bi tužilac navodno ostvario u naznačenom periodu prijemom novčanih sredstava u gotovinskom iznosu („na ruke“) po svakoj izvršenoj operaciji.

Pravilno je pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev.

Zakonom o obligacionim odnosima – ZOO (član 189) propisano je da oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1), s tim što se, pri oceni visine izmakle koristi, uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

U skladu sa citiranim zakonskim odredbama, poveriocu treba priznati pravo na naknadu štete za izmaklu korist ako je šteta u vidu izmakle koristi izvesna, ako postoje elementi na osnovu kojih se može odrediti iznos izmakle koristi i ako očekivana izmakla korist nije protivna važećim propisima i dobrim poslovnim običajima. Pravo na naknadu štete zbog izmakle koristi poverilac će imati samo ako je prema onome što se u životu redovno dešava ili prema posebnim okolnostima slučaja izvesno i van razumne sumnje da bi tu korist u konkretnom, odredivom iznosu i ostvario u skladu sa važećim propisima i pravilima morala. Prvostepeni sud je, nakon obavljenog veštačenja i ocenom usaglašenog nalaza veštaka od 06.04.2021. godine, na koji tužilac ukazuje i sada u reviziji, zaključio da postoji šteta u visini zarade u dinarskoj protivvrednosti od 1.500 evra koju je, pre štetnog događaja, pored redovne zarade tužilac primao u gotovinskom iznosu svakog meseca i da je tužilac dokazao njenu visinu, te je tužbeni zahtev usvojio, ali je drugostepeni sud zaključio da tužilac to nije dokazao, jer se pod zaradom smatra samo oporezovana zarada, saglasno članu 105. Zakona o radu.

Na dokazivanje se primenjuju opšte odredbe ZPP kojima su propisana dokazna sredstva, među kojima je i veštačenje u slučajevima kada je za utvrđenje neke činjenice potrebno stručno znanje, što je i ovde slučaj. Međutim, prema odredbi člana 228. u vezi sa članom 3. stav 3. ZPP, stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojima osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom, dok sud neće da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima. Shodno navedenom, tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi je pravilno odbijen, jer tužilac ne može sa uspehom, ni pozivanjem na usaglašeni nalaz sudskih veštaka, da brani tvrdnju da je u periodu koji je prethodio štetnom događaju primanje zarade „na ruke“ bilo moguće i legalno. Naime, izvesnost štete i to da li je očekivana korist dozvoljena i legalna, ili nije, ne ceni veštak, već sud, jer je to pravno pitanje o kome odlučuje sud. Ostvarenje zarade u kojoj nisu prikazani i plaćeni propisani porezi i doprinosi i druga ustanovljena novčana potraživanja, suprotna zakonu, dobrim običajima i poslovnoj etici, ne mogu se smatrati izvesnim ni dozvoljenim potraživanjem, u smislu člana 189. stav 3. ZOO, a priznavanje prava na izmaklu korist u ovom slučaju bilo bi u suprotnosti sa javnim poretkom i pravilima morala.

Specijalna hirurška bolnice „BB“ ... je privredno društvo, a dobit privrednog društva se raspoređuje na način propisan odredbama Zakona o privrednim društvima, kako za ortačko (član 107) i komanditno društvo (čl. 130. i 133), tako i za društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (čl. 183. i 270), kojima je uređeno pravo na isplatu i učešće u dobiti. Zakonom o radu (čl. 104. i 105) propisano je značenje odgovarajuće zarade i strukture zarade, kao i pravo na uvećanu zaradu (član 108) u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad pod uslovima propisanim tom odredbom zakona (rad na dan praznika, rad noću, u smenama, prekovremeni i minuli rad). Tužilac nije pružio dokaze da je specijalna bolnica donela odluku o raspodeli dobiti iz 2016. godine u korist svojih osnivača ili zaposlenih lica, niti da osnov za dobit osnivača ili zaposlenih lica proizlazi iz Zakona o privrednim drušvima ili Zakona o radu. U toj situaciji, nije reč o izmakloj koristi tužioca, već o dobiti specijalne bolnice, koju bolnica nije raspodelila svojim osnivačima i na njih prenela potraživanje dobiti, pa tužilac kao osnivač nije poverilac i nije stekao pravo na naknadu izmakle koristi od tuženog osiguravajućeg društva po pravilima o osiguranju od odgovornosti iz čl. 940. i 941. ZOO. Iz činjenica što usled povređivanja tužilac nije bio u mogućnosti da radi, što je posledično dovelo do umanjenja prihoda specijalne hirurške bolnice, proizlazi da svojstvo poverioca i oštećenog i, samim tim, aktivna legitimacija u sporu po tužbi radi naknade ovog vida štete pripada specijalnoj hirurškoj bolnici, a ne tužiocu. Shodno navedenom, iako je šteta nastala usled povređivanja tužioca, tužbeni zahtev za naknadu izmakle koristi srazmerno osnivačkom udelu tužioca u dobiti specijalne bolnice je pravilno odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije.

S obzirom da tužilac nije osnovano i po redovnom toku stvari mogao da očekuje zaradu veću od osnovne i da, u pogledu prava na dobit specijalne bolnice, kao njen osnivač, nema svojstvo oštećenog (poverioca) niti aktivnu legitimaciju, tuženi nije u obavezi da, u smislu čl. 940. i 941. u vezi sa članom 189. ZOO, tužiocu naknadi materijalnu štetu po osnovu osiguranja od odgovornosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić