Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Bojan Bončić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, kao i da branilac i okrivljeni budu pozvani na sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da delo za koje se okrivljena goni nije krivično delo, jer je odredbom člana 170. stav 4. KZ propisano da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. tog člana, učinilac, ako je njegovo izlaganje, između ostalog, dato radi zaštite opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je okrivljena u konkretnom slučaju angažovala privatnog tužioca, keramičara i, nezadovoljna njegovim načinom poslovanja, upozorila je potrošače, buduće korisnike njegovih usluga da je isti prevarant koji joj je uzeo novac i ne želi da ga vrati, objavom na svom facebook nalogu, čime je želela da zaštiti interes potrošača i korisnika usluga, iznoseći tvrdnju koja se zasniva na ličnom iskustvu i odnosi se na poslovanje privatnog tužioca, a ne na njegovu ličnost. Prema tome, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja u izreci presude, prema stavu odbrane, ne proizlazi da je okrivljena uvredila privatnog tužioca i da je imala nameru da ga uvredi, tako da se sledstveno iznetom u radnjama okrivljene ne stiču bitna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Pored izloženog, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je delo okrivljene pogrešno pravno kvalifikovano kao krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ističući da je u pitanju krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ, s obzirom na to da je okrivljena objavu vezanu za privatnog tužioca objavila na svom privatnom nalogu na navedenoj društvenoj mreži, tako da delo nije učinjeno ka neograničenom broju lica.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti u pogledu povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac okrivljene isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 3, stav 4. i na strani 4, stav 1., dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene kao razloge podnošenja istog ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić