Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 56/22 od 17.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Kragujevcu i žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Novak Roganović zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu, iako ne podvodi pod zakonsku odredbu, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ukazujući da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika prema okrivljenom, jer je okrivljeni dva puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora od jedne godine, ali je izdržao samo jednu, dok izdržavanje druge kazne nije ni započeo.

Izneti navodi branioca su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: tačka 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; tačka 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Da bi se mogla primeniti odredba člana 55a Krivičnog zakonika, kojom je predviđen pojam višestrukog povrata, moraju biti kumulativno ispunjena oba uslova propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a Krivičnog zakonika i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Prema stanju u spisima okrivljeni AA, pored ostalog, osuđen je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 1510/15 od 18.12.2015. godine na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Kv 1143/17 od 09.02.2018. godine na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, koju je izdržao 22.06.2018. godine. Dakle, iz spisa proizilazi da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen – dana 22.06.2018. godine do dana izvršenja novog krivičnog dela koje je bilo predmet pravnosnažno okončanog postupka u kome su donete pobijane presude, a koje je izvršeno dana 02.11.2020. godine, nije proteklo 5 godina.

Imajući u vidu da je okrivljeni pre izvršenja predmetnog krivičnog dela dva puta osuđen zbog umišljajnih krivičnih dela, na kazne zatvora od najmanje 1 (jedne) godine i da od otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne zatvora do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina, to su se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika o višestrukom povratu, a okolnost da izdržavanje druge kazne nije ni započeo nije od uticaja.

Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Ostali navodi branioca svode se na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i pobijanje prvanosnažne presude po osnovu iz člana 440. ZKP, pošto branilac okrivljenog ističe da sud nije na pouzdan način utvrdio iznos novca koji je ukraden i da je lice koje se nalazilo u komisionu lice koje je ukralo novac od oštećene, pri čemu iznosi sopstvenu analizu i ocenu dokaza, pre svega iskaza oštećene i odbrane okrivljenog, na osnovu koje izvodi sopstvene zaključke, suprotne ocenama i činjeničnim zaključcima suda.

Pored ovoga, kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknute povrede konkretno sastoje. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje ovih povreda, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić