Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. istog zakona, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 30.01.2016. godine na radnom mestu ... RJ „...“. Rešenjem tuženog br. ... od 25.04.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog ukidanja radnog mesta savetnika Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog koji je donet 08.04.2016. godine. Program rešavanja viška zaposlenih donet je 19.04.2016. godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje – Filijala Zaječar i sindikalne organizacije Samostalnog sindikata zaposlenih kod tuženog preduzeća. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Zaječar kao meru za rešavanje viška zaposlenih predložila je da lice angažovano na poslovima ..., predstavlja potencijalnog kandidata za upućivanje kod drugog poslodavca – AD „Kopaonik Zaječar“ na radno mesto ... i radno mesto ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, uz korekciju od strane drugostepenog suda, ukidanjem prvostepene presude u delu kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu u odnosu na izvršeni obračun otpremnine.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, u cilju uštede i racionalizacije smanjen je broj zaposlenih u javnom sektoru, zbog čega je tuženi novim Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, ukinuo radno mesto savetnika na koje je tužilac bio raspoređen. Donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu je prethodio program rešavanja viška zaposlenih donest u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i sindikalnom organizacijom tuženog, i kao mera iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, predloženo je upućivanje tužioca na rad kod drugog poslodavca. Shodno navedenom, tužiocu je radni odnos prestao iz opravdanih razloga u proceduri propisanoj zakonom, jer je zbog ukidanja radnog mesta, prestala potreba za njegovim radom, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zakonito doneto, pa tuženi nije u obavezi da tužioca reintegriše u radni odnos, primenom člana 191. stav 1. navedenog zakona.

Neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, isticanjem da tuženi nije sproveo postupak utvrđivanja internog tržišta rada i da nije proverio da li tužiocu može ponuditi drugo odgovarajuće radno mesto u drugom pravnom licu. Naime, odredbom člana 18. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15...95/18), propisano je da se u cilju sprovođenja racionalizacije, uspostavlja interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim ogranizacionim oblicima iz člana 2. i 5. ovog zakona. Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioini oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave (stav 2. ).

Prema navedenoj odredbi zakona, interno tržište rada je instrument za popunjavanja upražnjenih radnih mesta u javnom sektoru i uspostavlja se u cilju zaštite ljudskih resursa u državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, u postupku optimizacije ili ukidanja radnih mesta, tako da formiranje internog tržišta rada ne predstavlja deo procedure otkazivanja ugovora o radu, u smislu člana 155. Zakona o radu, koja bi bila od uticaja na njenu zakonitost. Stoga je pravilna ocena drugostepenog suda da propust tužene da, u vreme donošenja osporenog rešenja, uspostavi interno tržište rada ne predstavlja povredu u proceduri davanja otkaza, koja bi to rešenje činila nezakonitim.

Takođe, sud odlučuje u granicama zahteva postavljenih u tužbi (član 3. stav 1.ZPP), pa kako tužilac u tužbi nije tražio poništaj rešenja od 25.04.2016. godine, u delu kojim je izvršen obračun otpremnine, niti je ovu radnju preduzeo do zaključenja glavne rasprave, primenom člana 393. ZPP, drugostepeni sud je mogao da ukine prvostepenu presudu bez vraćanja na ponovni postupak.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić