.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5042/2021
26.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., i umešača na strani tuženog VV iz sela ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivica Jovanović, advokat iz ..., radi ukidanja prava službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 811/2021 od 06.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 811/2021 od 06.05.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 811/2021 od 06.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 811/2021 od 06.05.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 37/2020 od 10.12.2020. godine, kojom je ukinuto pravo službenosti prolaza preko kat.parc. .. i .. KO ..., u vlasništvu tužioca, kao poslužnog dobra, u korist kat.parc. .. KO ..., u vlasništvu tuženog, kao povlasnog dobra, za prolaz pešice, vozilima ili na bilo koji drugi način, putem širine 2m, koji počinje od javnog puta Vlase-Roždace, pa ide preko navedenih poslužnih parcela tužioca njihovim istočnom stranom do povlasne parcele tuženog, u merama i granicama bliže opisanim u stavu prvom izreke prvostepene presude, što je tuženi dužan da prizna i uzdrži se od daljeg prolaska preko parcela tužioca i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 417.950,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ocenjen je osnovanim tužbeni zahtev za ukidanje prava stvarne službenosti prolaza tuženog, za prolaz pešice, vozilima ili na bilo koji drugi način, preko kat.parcela koje su u vlasništvu tužioca, utvrđenog kao sezonska službenost u korist pravnog prethodnika tuženog presudom Sreskog suda u Vranju P 1404/61 od 04.12.1961. godine, jer su se od utvrđenja prava službenosti promenile okolnosti utoliko što je tuženi stekao mogućnost da bez potrebnih ulaganja za dolazak do svoje parcele koristi u međuvremenu trasirani i asfaltiran javni put Vlase-Roždace.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i potrebe novog tumačenja prava. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da je za odluku o zahtevu za prestanak prava stvarne službenosti prolaza od značaja činjenica da li su se od ustanovljenja ovog prava promenile okolnosti koje isključuju potrebu opterećenja poslužnog u korist povlasnog dobra. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.04.2015. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 15.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro=120,0227 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 124,98 evra. Prvostepena presuda doneta je 10.12.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 06.05.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
