.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1222/2022
16.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivanka Todorov, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Čegar“ iz Niša, čiji je punomoćnik Bojana Stojanović, advokat iz ..., radi isplate naknade troškova ishrane u toku rada i regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3654/21 od 23.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3654/21 od 23.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3654/21 od 23.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 22/21 od 19.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 05.12.2014. do 05.12.2017. godine isplati iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 05.12.2014. do 05.12.2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.717,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom bliže opredeljenoj u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3654/21 od 23.11.2021. godine, žalba tužioca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor. Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili našavši da je tužiocu isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 21/16) i praksom ovog suda.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 04.12.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena. Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
