Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećene i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1028/21 od 29.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-703/21 od 10.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandra Marić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je u izreci presude uračunljivost okrivljenog opisao „kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima“, dok se u optužnom predlogu navodi samo da je okrivljeni u noći između 16/17.08.2017. godine u Staroj Pazovi „u uračunljivom stanju“.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na isto krivično delo - teška krađa iz člana 204. stav 3. KZ u vezi člana 30. i 33. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da, su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi KTO-352/21 od 22.09.2021. godine. Unošenjem zakonskog teksta za pojam uračunljivosti, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, a pri tome, i iz dispozitiva optužnog akta i iz izreke presude proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi SPK- 100/17 i K 665/20 i iskaze date u svojstvu okrivljenih BB i VV. Po stavu odbrane, iskazi navedenih saokrivljenih, nisu dati u svojstvu svedoka već u svojstvu okrivljenih, iz kojih razloga oni nisu ni upozoreni u tom smislu, a navedene presude su donete u predmetima gde su se oni branili kao okrivljeni bez obaveze da govore istinu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u dokaznom postupku izvršio uvid u pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi SPK-100/17 od 17.11.2017. godine i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-665/20 od 10.03.2021. godine.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je, između ostalog, da je „isprava“ svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2. ZKP).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano je da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Odredba člana 405. stav 1. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida u isprave koje služe kao dokaz, pa je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u svemu zakonito, kada se na glavnom pretresu upoznao sa sadržinom isprave odnosno sadržinom napred označenih pravnosnažnih presuda donetih u postupku protiv saokrivljenih BB i VV.

Takođe, suprotno navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitom dokazu – iskazima saokrivljenih, pa stoga nije doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je odredbom člana 406. stav 1. i 5. ZKP propisano da osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika ako: (stav 1) je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom (stav 5).

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu dana 10.11.2021. godine, na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, doneto rešenje i izvršen uvid u iskaze koje su u svojstvu okrivljenih dali sada osuđeni BB 14.09.2017. godine i 06.10.2017. godine i okrivljeni VV dana 19.09.2017. godine i 21.09.2017. godine.

Primenom odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) prvostepeni sud se upoznao sa zapisnikom o iskazu okrivljenog BB i okrivljenog VV, već osuđenih saučesnika u krivičnom delu prema kojima je krivični postupak okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, što upravo predstavlja zakonom predviđenu mogućnost za izvođenje ovog dokaza na navedeni način, iz kojih razloga su, navodi branioca okrivljenog AA da se radi o nezakonitom dokazu, neosnovani.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju povredu obrazlaže da je u izrekom prvostepene presude okrivljeni oglašen krivim zato što je pokušao da oduzme javni uređaj za električnu energiju – trafo koji je vlasništvo oštećene GG, u vrednosti od 29.919,00 dinara. Po stavu odbrane, okrivljeni nije mogao da izvrši krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. KZ, jer nije utvrđeno da je pokušao protivpravno da prisvoji javni uređaj za električnu energiju, već privatni uređaj, uređaj koji je u vlasništvu oštećene GG i koji je samo ona i koristila, jer javni uređaj ne može da bude u privatnom vlasništvu. Činjenica da je uređaj za električnu energiju koji je predmet krivičnog dela u vlasništvu fizičkog lica, u konkretnom slučaju oštećene GG, je u suprotnosti sa tvrdnjom da je u pitanju javni uređaj, zbog čega je pogrešno primenjena odredba člana 204. stav 3. KZ prilikom kvalifikacije ovog krivičnog dela, te bi u konkretnom slučaju, iz utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza moglo da se radi samo o krivičnom delu krađa iz člana 203. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 204. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da će se kaznom iz stava 1. tog člana kazniti i učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost pokradenih stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro ili ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaj sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 204. stav 3. KZ, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, uređaj za električnu energiju – trafo, koji je bio predmet izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim presudama predstavlja javni uređaj, imajući u vidu činjenicu da je kritičnom prilikom isti bio priključen na elektrodistributivni sistem od kog trenutka stiče status javnog uređaja za električnu energiju, obzirom da priključenjem na elektrodistributivni sistem navedenog uređaja – trafoa se vrši snabdevanje električnom energijom potrošača i isti postaje sastavni deo tog sistema.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjena odredba člana 204. stav 3. KZ, jer se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela krađa iz člana 203. KZ.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je prvostepeni sud opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Osnovnog suda u Loznici K 317/19 od 16.03.2020. godine, iako za to nisu postojali zakonski uslovi, jer je ista postala pravnosnažna 01.06.2020. godine, te s obzirom da je utvrđeno vreme proveravanja od godinu dana, koje je u konkretnom slučaju proteklo 01.06.2021. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 70. stav 1. propisano je da se uslovna osuda može opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je bilo zakonskih uslova za opoziv uslovne osude izrečene presudom Osnovnog suda u Loznici K-317/19 od 16.03.2020. godine, obzirom da je ista opozvana u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja, odnosno pre 01.06.2022. godine.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 15. stav 3. ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud je u postupku izvođenja dokaza ograničen predlogom stranaka i ne može sam prikupljati i izvoditi dokaze, a što je ipak učinio kada je izvodio dokaze, koje tužilaštvo nije predložio.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 15. stav 3. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić