- okrivljeni VV oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci.

Na osnovu člana 85. KZ okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrana obavljanja poziva policijskog službenika u Republici Srbiji u trajanju od 5 (pet) godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se u vreme trajanja izrečene mere ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora, dok mu je na osnovu člana 87. KZ izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opisanih u izreci presude.

Okrivljeni AA, BB i VV su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 248/22 od 20.04.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, žalbe branioca okrivljenog BB i žalbe branioca okrivljenog VV preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 28/19 od 21.01.2022. godine, u delu odluke o kaznama, pa je okrivljeni AA za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2018. godine do 26.11.2018. godine, dok je okrivljeni BB za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, a okrivljeni VV za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ i 61. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, dok su žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Gvozdenac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili pobijane presude u celini preinači tako što će okrivljenog AA odloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog BB, advokat Goran Karadarević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili pobijane presude u celini preinači tako što će okrivljenog BB odloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani.

Branilac okrivljenog BB, advokat Gorana Karadarević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ističući da je pobijanim presudama povređeno načelo „ne bis in idem“ na štetu okrivljenog BB, odnosno da je stvar pravnosnažno presuđena.

Prema navodima zahteva, okrivljeni BB je pobijanim presudama oglašen krivim da je okrivljenom AA pomagao u izvršenju krivičnog dela iz 359. stav 1. KZ, a to pomaganje se odnosi na to da je on neovlašćeno držao opojnu drogu marihuanu, što, prema mišljenju branioca, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni BB već oglašen krivim i to pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu Spk 38/19 od 25.04.2019. godine. Radnje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i vremenski period u kom su preduzete, po ranije pravnosnažnoj presudi, prema navodima zahteva identične su radnjama krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ, iz kog razloga branilac smatra da je oglašavajući okrivljenog krivim za ovo krivično delo, pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je za iste radnje okrivljeni već pravnosnažno osuđen.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, ocenjuje kao neosnovane, a kako su ovi navodi isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 5, u stavu drugom, i na strani 6, u stavu prvom, obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Gvozdenac, i branilac okrivljenog BB, advokat Goran Karadarević, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze branioci označavaju materijal prikupljen sprovođenjem posebnih dokaznih radnji tajnog nadzora komunikacije i tajnog praćenja i snimanja jer smatraju da je nezakonita naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp Pov Po4 81/18 od 07.08.2018. godine, na osnovu koje su određene i sprovedene ove posebne dokazne radnje. Navedena naredba, prema navodima zahteva, sačinjena je suprotno odredbi člana 161. ZKP obzirom da ne sadrži obrazloženje osnova sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje. Naredba ne sadrži ni obrazloženje koje opravdava neophodnost primene posebnih dokaznih radnji, odnosno razloge opravdanosti preduzimanja posebnih dokaznih radnji koje bi ukazivale da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti ili dokazati ili da bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost, niti pak ocenu sudije da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana. Iz navedene naredbe zaključuje se da nema obrazloženje ni jedne od navedenih okolnosti, već tipsko, blanketno odnosno formularno obrazloženje što je pokazatelj da naredba pre donošenja nije razmotrena, a posledično ni adekvatno obraložena, iz kog razloga branioci smatraju da materijal prikupljen korišćenjem posebnih dokaznih radnji (audio zapisi snimljenih razgovora i transkripti tih razgovora), koje su određene takvom nezakonitom naredbom, bi na osnovu člana 16. stav 1. i 84. ZKP, morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Kako audio zapisi snimljenih razgovora i njihovi transkripti nisu izdvojeni iz spisa predmeta, to su pobijane presude koje se zasnivaju na njima, prema mišljenju branilaca, donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Gvozdenca, i branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Karadarevića, neosnovano su isticani u postupku po redovnom pravnom leku. Ocenjujući žalbene navode branilaca okrivljenih AA i BB, drugostepeni sud je na strani 4 u stavu drugom i na strani 5 u stavu prvom obrazloženja presude, za svoju ocenu ovih navoda dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i shodno članu 491. stav 2. ZKP na iste upućuje, bez njihovog ponavljanja.

Branilac okrivljenog BB, advokat Goran Karadarević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ, za koja je okrivljeni BB oglašen krivim, nije krivično delo jer u tački 4) i 5) izreke presude nisu opisane radnje pomaganja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 35. KZ u stavu 1. propisano je da će se ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniti kaznom propisanom za to delo, ili ublaženom kaznom, a u stavu 2. da se kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da su okrivljeni BB i VV, u vreme i na mestima opisanim u tački 4) i 5) izreke presude, po prethodnom dogovoru i sa umišljajem, pomogli okrivljenom AA da iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja u obavljanju policijskih poslova primenjuje policijske mere i radnje, i time pribavi korist drugim licima, koja se ogledala u nepreduzimanju službenih radnji prema Zakoniku o krivičnom postupku prema njima dvojici, tako što protiv njih nije preduzeo službenu radnju u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela iz člana 246. KZ. Okrivljeni BB i VV, su prema činjeničnom opisu datom u izreci presude, u dva navrata podmetali opojnu drogu i to GG (tačka 4) izreke presude) i DD (tačka 5) izreke presude), nakon čega su okrivljenom AA javljali gde se tačno nalazi podmetnuta opojna droga, a AA je iako je znao da opojna droga ne pripada GG niti DD, istima pokušao da nanese štetu pokretanjem krivičnih postupaka protiv njih.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje koje je okrivljeni BB preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 35. i 61. KZ, a kako su kako pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Okrivljeni BB, je i po oceni ovog suda, u izvršenju navedenog krivičnog dela postupao kao pomagač u smislu u kom je pomaganje određeno u članu 35. stav 2 KZ. Ovo iz razloga što iz tačaka 4) i 5) izreke presude jasno proizilazi da radnje koje je preduzeo imaju karakter pomaganja u izvršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. U izreci je opisan prethodni dogovor sa okrivljenim AA, a zatim i njegove radnje kada je u dva navrata zajedno sa okrivljenim VV stvorio uslove za izvršenje tog krivičnog dela, podmećući predmete krivičnog dela licima kojima oni ne pripadaju, i pri tome postupao sa umišljajem koji je obuhvatao svest da doprinosi izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim okrivljeni AA.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Karadarevića.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Karadarevića, u delu u kojem ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP obzirom da branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić