Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Antić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojice iz sela ... i GG iz sela ... (opština ...), čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., radi službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1612/16 od 12.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1612/16 od 12.10.2016. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1612/16 od 12.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1612/16 od 12.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 4422/10 od 18.03.2016. godine, kojom je odlučeno da se dozvoljava izmeštanje dosadašnje trase stvarne službenosti prolaza pešice, zaprežnim vozilima, traktorom i drugim prevoznim sredstvima, koja postoji u korist kp.br. .. KO ... u suvlasništvu tuženih kao povlasnog dobra u opisanim merama i granicama, a na novu trasu puta na istoj kp.br .. KO ... u svojini tužioca kao poslužnog dobra, u merama i granicama i pravcu pružanja, bliže određeno u stavu prvom izreke prvostepene presude, i obavezani tuženi da prestanu sa prolazom dosadašnjom trasom puta i da ubuduće prolaze pešice, zaprežnim vozilima, traktorom i drugim prevoznim sredstvima novom trasom puta u roku od 15 dana, te da u istom roku tužilac izvrši nivelaciju trase puta na granici između kp.br .. koja predstavlja povlasno dobro i kp.br. .. koja predstavlja poslužno dobro, na opisani način, što su tuženi dužni da trpe, i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime troškova postupka iznos od 541.800,00 dinara, s`tim da se na iznos od 538.000,00 dinara plate zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana. Drugostepenom presudom stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su preko punomoćnika advokata blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu stava 1. tog člana. Uzimajući u obrzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, kao i sadržinu revizije, ocenjeno je da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ova parnica je pokrenuta posle okončanja parnice u kojoj je tužilac pravnosnažnom presudom odbijen sa tužbenim zahtevom za ukidanje prava stalne službenosti prolaza preko njegove parcele kućnog placa kp.br .. (poslužnog dobra) do kp.br. .. (povlasnog dobra), o čemu je odlučeno primenom člana 58. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Ovde pobijanom presudom ocenjen je osnovanim tužbeni zahtev za izmeštanje trase vršenja službenosti kolskog i pešačkog prolaza do nepokretnosti povlasnog dobra, preko iste parcele poslužnog dobra, a na trasu kojom se na manje ograničavajući način u postojećim okolnostima (bez prolaženja putem koji preseca dvorište tužioca između postojećih objekata), takođe obezbeđuje pristup povlasnom dobru, uz radove koje je tužilac obavezan da izvede i omogući bezbedno korišćenje trase novog puta za kolski i pešački prolaz i prolaz poljoprivrednim mašinama. Drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa načelom restrikcije u pogledu načina vršenja prava stvarne službenosti, izraženom u članu 50.stav1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa kojim je propisano da, stvarna službenost vrši se na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro, kao i primeni ovog načela u sudskoj praksi, uz ispunjen uslov da se premeštanjem trase znatno ne otežava pristup parceli povlasnog dobra. Imajući u vidu navedeno, kao i da sudsku praksu obrazuju pravnosnažne presude sudova kod odlučivanja o pravnim lekovima, u konkretnom slučaju potrebe nema ni za ujednačavanjem sudske prakse, ni za tumačenjem prava, radi čega je revizijom predložena primena člana 404. ZPP.

U reviziji se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. steav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.07.2009. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi nije označena, a taksa je određena u iznosu od 1.000,00 dinara, što odgovara vrednosti spora do 10.000,00 dinara. Drugostepena presuda je doneta 12.10.2016. godine. S obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženih nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić