Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1652/2021
01.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Todor Krstić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bogosavljević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4346/2019 od 03.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4346/2019 od 03.11.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4253/18 od 09.05.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno pravo susvojine tužioca na ½ idealnih delova na stanovima broj .., na ... spratu stambeno-poslovne zgrade u Nišu, površine 36,14 m2 i broj .. na ... spratu stambeno-poslovne zgrade u Nišu, površine 35,28 m2, koji stanovi se nalaze u ulici ... broj .. izgrađeni na KP broj .., .. i .., sve KO ..., prema tuženoj, što je tužena dužna da trpi i prizna, pa se obavezuje tužena da tužiocu na ime isplaćene kupoprodajne cene od prodaje suvlasničke nepokretnosti – dela kuće u Nišu u ulici ... broj .. iz ugovora o kupoprodaji nekretnine od 02.03.2007. godine, overenog pred Opštinskim sudom u Nišu dana 02.03.2007. godine pod Ov. 1 br. ../2007, preda u sudržavinu napred navedene stanove i omogući mu da ih drži, koristi i raspolaže srazmerno svom suvlasničkom delu, te da trpi i dozvoli da tužilac kod Službe za katastar nepokretnosti upiše svoje pravo susvojine na ½ idealnih delova napred navedenih stanova, kao i da mu isplati novčani iznos od 2.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8% poena počev od 30.07.2007. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 347.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4346/2019 od 03.11.2020. godine, nakon održane rasprave, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 4253/18 od 09.05.2019. godine i presuđeno tako da se odbija tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo susvojine na ½ idealnih delova na stanovima broj .., na ... spratu stambeno-poslovne zgrade u Nišu, površine 36 m2 kao i broj .. na ... spratu stambeno-poslovne zgrade u Nišu, površine 35 m2, koji stanovi se nalaze u ulici ... broj .., izgrađeni na KP broj .., upisane u LN .., KP broj .. u LN broj .., KP broj .. i KP broj .., upisane u LN broj .., sve KO ..., prema tuženoj BB iz ..., što je tužena dužna da trpi i prizna. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime kupoprodajne cene od prodate suvlasničke nepokretnosti - dela kuće u Nišu u ulici ... broj .., iz ugovora o prodaji nekretnine od 02.03.2007. godine, overenim pred Opštinskim sudom u Nišu dana 02.03.2007. godine pod Ov. I br. ../2007, preda u sudržavinu napred navedene stanove i omogući mu da ih drži, koristi i raspolaže srazmerno svom delu, te da trpi i dozvoli da tužilac kod Službe za katastar nepokretnosti upiše svoje pravo susvojine na ½ idelanih delova napred navedenih stanova, kao i da mu isplati novčani iznos od 2.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom po stopi u visini referentne kamatne stope Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8% poena počev od 30.07.2007. godine do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 566.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tužena je odgovorila na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 49/2013 US, 74/2013-US, 55/14, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi članova 211. i 313. ZPP-a na koju revizija ukazuje. Drugostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio relevantne činjenice, pa revizijski razlozi o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju nisu osnovani.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji od 09.06.2004. godine, od 25.06.2004. godine i 30.07.2004. godine tužilac i tužena su, kao kupci, postali suvlasnici nepokretnosti - objekta u Nišu, u ulici ... broj .. sa pravom korišćenja parcele broj .. KO ... . Stranke su imale nameru da na lokaciji u ulici ... broj .. izgrade stambeni objekat, ali su od toga odustali i odlučili da izgradnju objekta prepuste drugom investitoru. Stoga je 30.03.2006. godine tužilac ovlastio tuženu da u njegovo ime i za njegov račun može zaključiti ugovor sa kupcem kuće u Nišu u ulici ... (... sada). Tužilac je u navedenom ovlašćenju izričito naveo da se ono daje samo u delu zaključivanja kupoprodajnog ugovora, a da će novčani iznos na ime cene njegovog suvlasničkog dela biti dužan sa isplati od njega naknadno ovlašćenom licu. Nakon toga, tužena je da VV iz ..., vlasnikom Agencije za nekretnine „Royal Plus“ iz Niša zaključila dana 25.12.2006. godine predugovor, a kasnije 2.3.2007. godine i glavni ugovor o kupoprodaji nekretnine u kome je navedeno da prodavci BB i AA, kao suvlasnici 1/3 i 1/10 kuće u ulici ... broj .. u Nišu i sukorisnici parcele na kojoj se predmetni objekat nalazi KP .. KO ..., prodaju VV, kao kupcu nekretnine u viđenom stanju za kupoprodajnu cenu u iznosu od 35.000 evra, za jedan deo kupoprodajne cene, a kako kupac na pomenutoj parceli gradi objekat kolektivnog stanovanja prodavac umesto novca do punog iznosa kuporpodajne cene uzima još dva stana po 35 m2 sa obaveznim terasama na drugom spratu novog objekta i lokal površine 23 m2, u isključivu svojinu BB. U glavni ugovor uneta je cena od 350.000,00 dinara umesto 35.000 evra. Navedena Agencija je dana 09.03.2007. godine na ime kapare za kupovinu dela kuće tuženoj isplatila 3.500 evra, a dana 28.07.2007. godine na ime dela para za kupovinu kuće iznos od 1.000 evra, a dana 30.07.2007. godine na ime dela para za kupovinu kuće iznos od 500 evra.
VV i Agencija za promet nekretnine „Royal Plus“ iz Niša zaključili su sa “Relitrans” doo iz Niša ugovor o udruživanju prava svojine sa pravom korišćenja odnosno zakupa rada i sredstava radi zajedničke gradnje i overili ga kako je navedeno u tekstu ispod potpisa strana ugovornica, pred Opštinskim sudom u Nišu II Ov. br. 216/10 dana 25.01.2010. godine. Ugovorne strane su utvrdile da je predmet ugovora udruživanje prava svojine na postojećim objektom sa pravom korišćenja zemljišta na KP .. KO ... i pravom zakupa na KP .. KO ..., a koji se nalazi u Nišu, ugao ulica ... i ulica ..., ukupne površine 721 m2 koja je vlasništvo ... i njegove Agencije i uloženog budućeg rada i sredstava od strane drugog ugovarača u cilju zajedničke izgradnje stambeno-poslovnog objekta spratnosti Po+P+M+5, čija će ukupna površina i namena biti opredeljeni u svemu prema izdatom odobrenju za gradnju na glavnom objektu. Navedenim ugovorom, prvi ugovarač je preneo drugom ugovaraču pravo svojine na postojećem objektu i sa pravom korišćenja odnosno zakupa zemljišta na 4/10 dela objekat KP .. i .. KO ..., a da pored ostalog dobije dve stambene jedinice po 35 m2, jednu do druge, sa obaveznim terasama na drugom spratu novoizgrađenog stambeno- poslovnog objekta i poslovnu jedinicu od 23 m2 u prizemlju prema ulici ... uz obavezu da isti preda u svojinu ranijim vlasnicima BB i AA na ime ranije preuzete obaveze ugovorom Ov. br. ../2007 od 02.03.2007. godine i novčani deo po predugovoru. Iz zapisnika o primopredaji stana od 31.05.2013. godine utvrđeno je da “Relitrans” doo predaje stan broj .. na ... spratu površine 36,14 m2 u ulici ... broj .. na KP .., .., .. (stari broj .. i .. KO ...) i stan broj .. koji je kompletno završen bez primedbi uz napomenu da u stanu nije puštena struja i voda, niti interfon, bez radijatora, pregradnog zida i staklenih klizećih vrata.Iz prepisa lista nepokretnosti broj .. KO ... utvrđeno je da se stan broj .. i stan broj .. vode u B listu na imenu VV iz ... i Agencije za nekretnine „Royal plus” iz Niša sa zajedničkim obimom udela.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su tužilac i tužena jedna ugovorna strana, da je predmet kupoprodaje njihov zajednički udeo u nepokretnosti i da nisu označeni njihovi posebni suvlasnički udeli, te da ugovorom kupac nepokretnosti nije preuzeo posebne obaveze prema tužiocu i tuženoj o isplati kupoprodajne cene, već je utvrđena jedinstvena obaveza kupca da isplati na ime kupoprodajne cene novčani deo od 350.000,00 dinara, i da preda dva stana i lokal. Kako su u ugovoru i tužilac i tužena označeni rečju prodavac, te kako je označeno da prodavac do punog iznosa kupoprodajne cene uzima dva stana i lokal, ne navodeći posebno koji prodavac, to proizlazi da je namera strana ugovornica da oba prodavca - suvlasnika prime pun iznos kupoprodajne cene.
Drugostepeni sud je, primenjujući odredbu člana 20. stav 1. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, našao da je tužbeni zahtev valjalo odbiti. Nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva upisane su u listu nepokretnosti .. KO ... i upisane su kao vlasništvo VV iz ... i Agencije za nekretnine „Royal Plus“ iz Niša sa zajedničkim obimom udela, pa kako tužilac tužbom nije obuhvatio VV i Agenciju za nekretnine „Royal Plus“ iz Niša sa kojom su parnične stranke zaključile ugovor o kupoprodaji, to po nalaženju drugostepenog suda ne postoji potpuna procesna legitimacija na strani tužene, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo susvojine na predmetnim nepokretnostima i predaju u sudržavinu i pravo na upis u javnu knjigu prema tuženoj shodno članu 211. ZPP, odbijen. Kada je reč o tužbenom zahtevu kojim je tužilac tražio od tužene isplatu iznosa od 2.500 evra drugostepeni drugostepeni sud smatra da ona nije bila ovlašćena da primi iznos kupoprodajne cene i da je taj zahtev koneksan sa zahtevom za utvrđenje prava svojine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu tužioca tako što ga je odbio. Prema članu 211.stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno pravnog odnosa, a stavom 2. da ako sva lica iz stava 1.ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke , sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Ovom tužbom nisu obuhtvaćena lica koja su upisana, kao vlasnici na stanovima, na kojima tužilac traži utvrđenje prava svojine, i to VV i Agencija za nekretnine „Royal plus” iz Niša, sa tuženom za koju tužilac tvrdi da je po ugovoru zajedno sa njim suvlasnik na predmetnim stanovima. Kako se pravo svojine na osnovu pravnog posla stiče upisom u javnu knjigu na osnovu odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojiskopravnih odnosa, to oni moraju biti tuženi u parnici za sticanje prava svojine na osnovu pravnog posla-ugovora o kupoprodaji i upis prava svojine u javnu knjigu. Zahtev za predaju suposeda zavisi od utvrđenja prava susvojine tužioca na stanovima, pa je takav zahtev, kao koneksan zahtevu za utvrđenje prava susvojine, pravilno odbijen.
Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava odbio zahtev tužioca za isplatu novčanog iznosa na ime dela kupoprodajne cene. Tužilac je tuženu ovlastio da zaključi kupoprodajni ugovor,a izričito je naveo da nije ovlašćena da primi isplatu kupoprodajne cene za tužioca, pa ako taj novac drži bez pravnog osnova, mora da vrati licu od koga ga je stekla bez pravnog osnova. Stoga, za isplatu kupoprodajne cene pasivno je legitimisano lice koje je po ugovoru bilo dužno na tu isplatu.
Vrhovni kasascioni sud je, primenom člana 165.stava 1.ZPP-a odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer tužilac nije uspeo u ovom postupku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud , odlučio je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP-a.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić