U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Autocentar „Petrović“ DOO Šabac, čiji je punomoćnik Aleksandar Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog „Halkbank“ AD Beograd, radi činidbe, vrednost predmeta spora 147.875.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2165/21 od 01.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog kao neosnovana izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2165/21 od 01.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5338/19 od 13.01.2021. godine, ispravljenom rešenjem od 04.11.2021. godine, u stavu jedan usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da u korist tužioca izda, potpiše i preko ovlešćenog lica kod nadležnog organa overi brisovnu izjavu kojom se daje saglasnost za ispis – brisanje hipoteke na nepokretnostima: poslovni objekat – salon automobila gabarita 74,65 h 21,90 metara i spratnosti P+1, a koji se gradi na katastarskoj parceli .../... KO ... po osnovu odobrenja za gradnju br. ...-.../...-... od 21.03.2006. godine, a koje odobrenje je izdato od Odeljenja za urbanizam opštinske uprave Šabac koje je postalo pravnosnažno 21.03.2006. godine; zemljište pod zgradom – objketom na kat.parceli br. .../... KO ... površine 34 a 44 m2, potes ili ulica ..., njiva 3. klase na kat.parceli br. .../... KO ..., površine 2 ha 77 a i 83 m2 potes ili ulica ..., sve upisano u list nepokretnosti broj ... i to: hipoteke upisane dana 30.04.2010. godine date radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog na iznos od 2.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan korišćenja kredita, po osnovu ugovora o kreditu - kreditna linija Evropske investicione banke br. ..., partija ...-...-... od 29.04.2010. godine i svih eventualnih aneksa, a sve po osnovu založne izjave overene pred Osnovnim sudom u Šapcu br. Ov. .../... od 30.04.2010. godine; hipoteke upisane dana 22.11.2011. godine radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog na iznos od 2.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan korišćenja kredita po osnovu ugovora o kreditu – kreditna linija Evropske investicione banke br. ..., partija ...-...-... od 29.04.2010. godine, Aneksa broj 1 od 15.12.2010. godine i Aneksa broj 2 od 22.09.2011. godine i svih eventualnih aneksa ovog ugovora, a sve po osnovu založne izjave overene pred Osnovnim sudom u Šapcu br. Ov. .../... od 30.04.2010. godine i hipoteke na nepokretnosti: ostale zgrade – poslovni objekat autoservis br. zgrade 1, izgrađena na kat.parceli br. .../... KO ..., adresa objekta ..., spratnosti Pr+Sp površine u osnovi 34 a i 44 m2, njiva 3. klase na kat.parceli br. .../... KO ..., površine 13 a i 83 m2, potes ili ulica ..., njiva 3. klase na kat.parceli br. .../... KO ..., površine 11 a i 48 m2, potes ili ulica ..., upisano u list nepokretnosti broj ..., upisane dana 30.04.2010. godine radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog na iznos od 2.500.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan korišćenja kredita po osnovu ugovora o kreditu – kreditna linija Evropske investicione banke br. ..., partija ...-...-... od 29.04.2010. godine i svih eventualnih aneksa, a sve po osnovu založne izjave overene pred Osnovnim sudom u Šapcu br. Ov. .../... od 30.04.2010. godine. U stavu dva obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 1.152.900,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2165/21 od 01.09.2021. godine, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 5338/19 od 13.01.2021. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane drugostepene presude u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U donošenju drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje revidenta da drugostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, što ne može biti revizijski razlog primenom člana 407. ZPP. Revizijski razlozi u pogledu pogrešne ocene dokaza svode se na pobijanje drugostepene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kog razloga se takođe ne može pobijati drugostepena presuda, jer se ne radi o preinačavajućoj odluci.

Predmet tužbenog zahteva je obavezivanje tuženog da izda, potpiše i preko ovlašćenog lica kod nadležnog organa overi brisovnu izjavu kojom se daje saglasnost za ispis i brisanje hipoteke na nepokretnostima koje je tužilac kupio od Interkop-a DOO Šabac.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Valjevu St 35/15 od 09.10.2015. godine koje je postalo pravnosnažno dana 08.03.2016. godine potvrđeno je usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije društva „Interkop“ doo Šabac. Jedna od mera za realizaciju plana je i da će društvo pristupiti prodaji svoje neposlovne imovine po ceni od 4.581.208 evra, u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti plana. Ukoliko u tom roku ne bude ostvarena prodaja, odluku o daljoj prodaji doneće poverioci koji imaju upisanu hipoteku na predmetu prodaje. Unapred pripremljenim planom reorganizacije predviđeno je, da poverioci koji na predmetu prodaje nisu uspeli da namire celokupno potraživanje, dužni su da izdaju brisovne dozvole kupcu radi brisanja tereta sa kupljene nepokretnosti, pod uslovom da je kupoprodajna cena u skladu sa odredbama plana reorganizacije. Dana 29.09.2015. godine, na osnovu navedenog plana, zaključen je sporazum o prodaji imovine između „Heta real Estate“ DOO iz Beograda- hipotekarnog poverioca prvog reda i stečajnog dužnika „Interkop“ DOO iz Šapca, povodom predmetne imovine, kojim je u članu 3. propisan mehanizam umanjenja prodajne cene. Dana 02.07.2019. godine tužilac i „Interkop“ su zaključili ugovor o kupoprodaji predmetnih nepokretnosti na kojima tuženi ima hipoteku drugog reda, za kupoprodajnu cenu od 1.250.000 evra. Dana 11.07.2019. godine „Interkop“ DOO iz Šapca uputio je zahtev tuženom za izdavanje brisovne dozvole, obavestivši ga da su nepokretnosti prodate tužiocu u cilju namirenja hipotekarnog poverioca prvog reda „ Heta real estate“ sada „Project One“ DOO iz Beograda u skladu sa odredbama i uslovima za prodaju iz UPPR-a prodavca. Tuženi nije izdao brisovnu dozvolu, tako da je i dalje upisana hipoteka u korist tuženog kao hipotekarnog poverioca drugog reda na nepokretnostima koje je kupio tužilac kao kupac.

Polazeći od odredaba člana 44. Zakona o hipoteci, prvostepeni sud nalazi da je tužilac kao kupac aktivno legitimisan za podnošenje tužbe, jer je neposrednom pogodbom kupio nepokretnosti na kojima tuženi ima upisanu hipoteku. Po stavu prvostepenog sud, tužilac ima pravni interes za podnošenje tužbe i ista je dozvoljena, jer tuženi po zahtevu „Interkop-a“ DOO Šabac nije izdao brisovnu dozvolu, pri čemu je hipoteka još uvek upisana na nepokretnostima koje je tužilac kupio. Prvostepeni sud nalazi da su bez uticaja navodi tuženog da su u skladu sa UPPR-om svi poverioci morali da zaključe Sporazum o prodaji imovine od 25.09.2015. godine, a koji je u konkretnom slučaju zaključen samo između hipotekarnog poverioca prvog reda i stečajnog dužnika. Ovo sa razloga jer je u vreme usvajanja UPPR-a, hipotekarni poverilac prvog reda imao prema društvu „Interkop“ potraživanje u iznosu od 5.597.900 evra, dok je procenjena vrednost nepokretnosti društva iznosila 4.581.208 evra, pa da je čak i došlo do prodaje nepokretnosti po punoj ceni hipotekarni poverilac prvog reda se ne bi mogao namiriti iz vrednosti nepokretnosti, te samim tim ni ovde tuženi kao hipotekarni poverilac drugog reda. Shodno tome, prvostepeni sud zaključuje da je prestao osnov za postojanje hipoteke tuženog, primenom člana 44. stav 5. Zakona o hipoteci i da tužilac kao kupac nepokretnosti ima pravo da traži da se izbrišu tereti na nepokretnosti.

Drugostepeni sud nalazi da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Neosnovani su revizijski navodi tuženog da se u konkretnom slučaju ne radi o vansudskoj prodaji nepokretnosti,te de se ne primenjuju odredbe člana 44. Zakona o hipoteci, odnosno da su pogrešno primenjene odredbe UPPR i odredbe Zakona o hipoteci.

Prema odredbi člana 167. Zakona o stečaju, po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koje je u njemu navedeno. Poslovi i radnje koje preduzimaju stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju i usvajanju plana reorganizacije u stečaju prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka u stečaju. Odredbom člana 73. stav 4. navedenog Zakona predviđeno je da pravne posledice otvaranja stečaja ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema UPPR.

Iz stanja u spisima proizlazi da je po usvajanju Unapred pripremljenog plan reorganizacije dužnika „Interkop“ Šabac, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 35/2015 od 09.10.2015. godine (koje je postalo pravnosnažno 08.03.2016. godine) otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Interkop“ Šabac, potvrđeno usvajanje UPPR-e od 23.08.2015.godine sa korekcijom od 24.09.2015. godine i obustavljen stečajni postupak. Usvojeni plan reorganizaciji, pa i UPPR predstavlja ugovor koji u pretežnom delu ili u određenom delu izvršava dužnik. Obustavom stečajnog postupka prestaju sva ovlašćenja stečajnog sudije, tako da se izvršenje plana ne odvija pod nazorom stečajnog sudije niti u okvirima stečajnog postupka, već u vansudskom postupku pod nadzorom nezavisnog stručnog lica. Shodno navedenom, zaključenje ugovora o kupoprodaji hipotekovanih nepokretnosti između tužioca kao kupca i društva „Interkop“ iz Šapca kao prodavca i uplata ostvarene kupoprodajne cene u korist hipotekarnog poverioca prvog reda, koja prema sporazumu o prodaji imovine od 25.09.2015. godine može biti niža od 50% procenjene vrednosti iz UPPR-a na osnovu odluke poverioca i po isteku svih propisanih rokova, su radnje koje su preduzete u vansudskom postupku izvršenja UPPR, a samim tim nameće se i zaključak da je izvršena vansudska prodaja hipotekovanih nepokretnosti na koju se primenjuju odredbe člana 44. Zakona o hipoteci kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Usvojeni plan reorganizacije predstavlja i izvršnu ispravu. Na strani 29. UPPR određeno je da najkasnije u roku od dva radna dana od dana transfera kupoprodajne cene na račune poverilaca u skladu sa odredbama plana reorganizacije, poverioci koji imaju upisane hipoteke na predmetu prodaje dužni su da kupcu izdaju brisovnu dozvolu radi brisanja tereta sa kupljene nepokretnosti. Poverioci koji imaju upisane hipoteke na predmetu prodaje koji nisu uspeli da namire celokupno obezbeđeno potraživanje iz ostvarene kupoprodajne cene dužni su da izdaju brisovnu dozvolu kupcu radi brisanja tereta sa kupljene nepokretnosti pod uslovom da je ostvarena kupoprodajna cena u skladu sa odredbama plana reorganizacije.

Iz stanja u spisima proizlazi da je rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Beogradu I 36/20 od 04.12.2020. godine određeno izvršenje na osnovu UPPR kao izvršne isprave na predlog tužioca kao izvšnog poverioca protiv tuženog kao izvršnog dužnika, radi izvršenja činjenja koje može izvršiti samo izvršni dužnik – davanje brisovne dozvole u korist izvršnog poverioca kojom se daje saglasnost za ispis- brisanje hipoteke na nepokretnostima koje su bliže označene u predlogu za izvršenje; odrđen je rok od 8 dana da izvršni dužnik izda i kod nadležnog organa overi napred navedenu brisovnu izjavu i o tome dostavi dokaz sudu; naloženo je Službi za katastar nepokretnosti Šabac da izvrši uknjižbu brisanja navedenih hipoteka u korist izvršnog dužnika; izriče se izvršnom dužniku novčana kazna ako radnju ne preduzme u roku, s tim što će sud novčanu kaznu ponavljati dok izvršni dužnik ne preduzme radnju. Rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž1766/20 od 13.01.2021. godine ukinuto je navedeno rešenje i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku, rešenjem Privrednog suda I 36/20 od 27.01.2021. godine odbijen je predlog za izvršenje, jer ne postoji identitet lica koja su označena u izvršnoj ispravi sa identitetom lica koja su označena u predlogu pri čemu je u predlogu ostalo nedifinisano da li je ostvarena cena u skladu sa odredbama plana reorganizacije. Sledom navedenog proizlazi da tužilac ima pravni interes da u parničnom postupku ostvari svoja prava u skladu sa odredbama člana 44. Zakona o hipoteci.

Prema navedenim odredbama, ispis hipoteke vrši se na zahtev vlasnika, odnosno kupca hipotekovane nepokretnosti u postupku vansudske prodaje radi namirenja hipotekarnog potraživanja. Uz zahtev podnosi se: 1. pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili 2. pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo ili 3. ugovor o kupoprodaji hipotekovane nepokretnosti zaključen po okončanju postupka vansudske prodaje kojom se namiruju potraživanja hipotekarnog poverioca, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom (oba zajedno sa dokazom o uplati kupoprodajne cene), odnosno naknadni ugovor.

Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim Zakonom. Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenju duga, bez odlaganja nakon izmirenja duga i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. U slučaju postojanja više hipotekarnih poverilaca, ako se iz vrednosti nepokretnosti prodate vansudskom prodajom namiri samo deo hipotekarnih poverilaca, nadležni registar je dužan na osnovu zahteva i priloženog dokumenta iz stava 2. ovog člana izvrši brisanje svih upisanih hipoteka na predmetnoj nepokretnosti.

Očito je da je tužilac kao kupac, odnosno vlasnik hipotekovanih nepokretnosti aktivno legitimisan za podnošenje tužbe kod nesporne činjenice da tuženi, hipotekarni poverilac drugog reda nije dao pismenu izjavu pristajanja na ispis hipoteke. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 02.07.2019. godine, lice za nadzor u sprovođenju UPPR, potvrdilo je da je sprovođenje kupoprodaje nepokretnosti po Ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti između prodavca „Interkop“ i kupca, tužioca za kupoprodajnu cenu od 1.250.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja, a koji iznos će biti iskorišćen za namirenje hipotekarnog poverioca „Project one“ doo Beograd, u potpunosti u skladu sa odredbama i uslovima za prodaju iz UPPR. Prema usvojenom planu, ukoliko u roku od 3. godine ne bude ostvarena prodaja hipotekovanih nepokretnosti po ceni od 4.581.208. evra, odluku o daljoj prodaji doneće poverici koji imaju upisanu hipoteku na predmetu prodaju. Činjenica da je dana 29.09.2015, godine zaključen Sporazum o prodaji imovine samo između „Heta real Estate“ doo iz Beograda-hipotekarnog poverioca prvog reda i dužnika „Interkop“ kojim su bliže određeni uslovi i dinamika prodaje i predviđen mehanizam umanjenja cene, ne utiče na pravo tužioca da zahteva da mu tuženi izda brisovnu dozvolu. Ovo sa razloga, kako pravilno zaključuje nižestepeni sud, jer i da su hipotekovane nepokretnosti prodate i po prvobitno utvrđenoj vrednosti, hipotekarni poverilac prvog reda ne bi moga ni tada da namiri svoje potraživanje u celosti iz iznosa ostvarenog na ime kupoprodajne cene, pa samim tim ni tuženi kao hipotekarni poverilac drugog reda.

U konkretnoj pravnoj situaciji kada ostvarena kupoprodajna cena nije bila divoljna za podmirivanje celokupnog potraživanja hipotekarnog poverica prvog reda, a samim tim ni potraživanja tuženog, hipotekarnog poverioca drugog reda, došlo je do iscrpljivanja hipoteke. Naime, prestalo je pravo tuženog da svoje potraživanje namiri iz hipotekovane nepokretnosti. Shodno tome pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je prestao osnov za postojanje hipoteke i da tužilac kao kupac hipotekovanih nepokretnosti ima pravo da traži da mu tuženi izda brisovnu dozvolu za ispis hipoteke na nepokretnostima koje su bile predmet kupoprodaje, pa je reviziski sud primenom člana 414. ZPP odbnio reviziju tuženog i odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić