Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva. Iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac svojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, isticanjem da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 265. stav 3. ZKP (koju je sud pogrešno označio kao odredbu člana 256. stav 3. ZKP), jer okrivljenom na teret budžetskih sredstava suda, pripadaju troškovi krivičnog postupka koje je imao na ime zastupanja od strane izabranog branioca, koji mu nisu priznati u postupku pred nižestepenim sudom. Prema stavu branioca, privatni tužilac snosi troškove samo u konkretno nabrojanim situacijama (odustanak privatnog tužioca od tužbe, kada je okrivljeni oslobođen od optužbe ili kada je prema njemu optužba odbijena ili je nastupila zastarelost usled krivice privatnog tužioca), dok u svim ostalim situacijama troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžeta. Shodno tome, a kako je u konkretnom slučaju došlo do obustave krivičnog postupka usled smrti privatnog tužioca, koja se ne može poistovetiti sa nekom od nabrojanih situacija, sud je bio u obavezi da na navedenu „pravnu prazninu“, analogno primeni odredbu člana 265. stav 3. ZKP, kao u slučaju smrti okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu K 215/21 od 24.11.2021. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, usled smrti privatnog tužioca BB. Nakon ovoga prvostepeni sud je, shodno članu 67. u vezi člana 61. stav 2. ZKP, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, koji stav je prihvaćen i od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 265. stav 3. ZKP, pored ostalog, propisano je da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca.

Ovom odredbom nije predviđena isplata troškova krivičnog postupka okrivljenom na teret budžetskih sredstava suda u situaciji kada je postupak prema okrivljenom obustavljen usled smrti privatnog tužioca.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je, u konkretnoj situaciji sud bio u obavezi da navedenu zakonsku odredbu analogno primeni, poistovećujući je sa situacijom obustave krivičnog postupka zbog smrti okrivljenog i odluči da troškovi krivičnog postupka okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Ovo sa razloga što je krivični postupak protiv okrivljenog, vođen na zahtev privatnog tužioca, po privatnoj krivičnoj tužbi koju je protiv okrivljenog podneo zbog krivičnog dela iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje se krivično gonjenje preduzima isključivo po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti, pri čemu državni organi, pa tako i sud, ni jednom svojom radnjom nisu inicirali pokretanje tog krivičnog postupka, a donošenje rešenja o obustavi krivičnog postupka je isključivo posledica smrti privatnog tužioca, pri čemu njegovi zakonski naslednici nisu dali izjavu da stupaju na mesto ovlašćenog tužioca, o čemu se, odgovarajući na navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepenog rešenja na isti način izjasnio i Osnovni sud u Kraljevu u obrazloženju rešenja Kv 94/22 od 01.08.2022. godine. Kako je privatni tužilac jedini imao interes za vođenje krivičnog postupka, to njegovom smrću i obustavom krivičnog postupka iz tog razloga, ne nastaje obaveza plaćanja troškova krivičnog postupka za budžet suda.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP isti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić