Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1389/21 od 08.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 811/18 od 09.03.2021. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18, 18/20).

Pravnosnažnom presudom je obavezana tužena da tužiocima, kao pravnim sledbenicima, naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo njihov pravni prethodnik sada pokojni VV, a na zasadu malinjaka sorte „Vilamet“, na njihovoj parceli u opštini Ivanjica, KO ..., potez „GG“, usled elementarne nepogode-grada dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 2, 8. i 11. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/12) i članom 18. Zakona o meterološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. stav 1. ZPP, budući da razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja je u ovom slučaju primenjena. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na nepostojanje podeljene odgovornosti u ovom slučaju u smislu odredbe člana 192. ZOO, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i visina dosuđene naknade štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse. Pravnosnažne presude koje su dostavljene uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 602.208,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić