Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog u hotelu „BB“ u ... obavljala poslove domaćice hotela, recepcionera, domaćice smeštajnih jedinica i procesnog organizatora smeštaja i ishrane, po više zaključenih sukcesivnih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u periodu od 01.01.2015. godine do 30.04.2017. godine. Rešenjem tuženog od 25.04.2017. godine tužilji je otkazan ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova na poslovima domaćice smeštajnih jedinica sa danom 30.04.2017. godine. Utvrđeno je takođe da je tuženi 2013. godine sa AD „Rekreaturs“ Beograd zaključio Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na period od 10 godina, po kome je tuženom ustupio hotel „BB“ u ..., a tuženi se po osnovu sporazuma od 29.04.2013. godine obavezao da preuzme stalno zaposlene koji su pre početka zakupa radili u istom hotelu, među kojima nije bila tužilja. U spornom periodu tužilja je obavljala poslove domaćice hotela, a Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 21.11.2007. godine ti poslovi nisu sistematizovani.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je radni odnos, koji je kod tuženog zasnovala po osnovu 13 sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, dana 07.10.2015. godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, te da joj je rešenjem od 25.04.2017. godine nezakonito otkazan ugovor o radu sa danom 30.04.2017. godine, i da se tuženi obaveže da je vrati na rad.

Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ 68/2015, 81/2016), koji se primenjivao na sve organizacione oblike u sistemu javnog sektora koji čine državni organi, javne službe, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, propisivao je obavezu utvrđivanja od strane nadležnog organa maksimalnog broja zaposlenih za svaki organizacioni oblik, pa i u sistemu lokalne samouprave. U skladu sa odredbama ovog zakona, Skupština opštine Nova Varoš je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave opštine za 2015. godinu, kojom je između ostalog određen i maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ 108/13), važećem u spornom periodu, članom 27e. stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno 31.12.2017. godine. Izuzetno, radni odnos sa novim licima mogao se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Stav 36. istog člana propisao je da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske zadruge i po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz izuzetak da zbog povećanog obima posla broj angažovanih lica može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih na predlog nadležnog ministarstva uz saglasnost tela Vlade, odnosno na predlog drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljanja mišljenja ministarstva. Prema članu 105. Zakona o budžetskom sistemu, odredbe o zabrani zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da u spornom periodu radni odnos tužilje zasnovan na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nije mogao prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, zbog zabrane zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, prema navedenim odredbama Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji se na tuženog primenjuje kao korisnika javnih sredstava, a nije postojala saglasnost Vlade za zasnivanje radnog odnosa, odnosno saglasnost drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. S obzirom na navedeno, tužilji je zakonito otkazan ugovor o radu sa 30.04.2017. godine, pa tuženi nije u obavezi da je vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Revizijom tužilje neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić