Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava činjenični zaključak javnog tužioca i suda da ne postoje dokazi u spisima predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.5664/2015 vezano za sastavljanje i podnošenje podnesaka branioca okrivljenog od dana 10.10.2018. godine, 28.01.2019. godine i 11.03.2019. godine, a koji podnesci su po tvrdnjama branioca okrivljenog sastavljeni, podneti i nalaze se u spisima predmeta, te u vezi sa tim branilac okrivljenog posledično osporava i kao nepravilno utvrđenu visinu iznosa dosuđenih troškova krivičnog postupka, čime se zapravo ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje od strane javnog tužioca i suda, a branilac okrivljenog polemiše i sa razlozima koji su dati u obrazloženjima pobijanih rešenja vezano za nedosuđivanje mu troškova na ime nagrade za sastavljanje navedena tri podneska.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 441. stav 4. ZKP), dok se suštinski ukazuje na pogrešan činjenični zaključak javnog tužioca i suda vezano za nepostojanje dokaza u spisima predmeta u pogledu sastavljanja i podnošenja tri podneska branioca okrivljenog i u vezi sa tim i na pogrešno utvrđenu visinu iznosa dosuđenih troškova krivičnog postupka, a polemiše se i sa razlozima koji su dati u obrazloženjima pobijanih rešenja, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da je javni tužilac propustio da u izreci pobijanog prvostepenog rešenja odredi rok dospelosti odnosno rok za isplatu dosuđenih troškova krivičnog postupka, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda ukazuje na nerazumljivost izreke pobijanog prvostepenog rešenja, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Filipa Lazića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić