Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi BB i VV su srodnici drugog naslednog reda sada pok. DD, rođene ..., koja je bila u braku sa sada pok. GG. GG je preminuo ...1944. godine, a u postupku raspravljanja njegove zaostavštine pred javnim beležnikom na zapisniku UPP 155-2018 od 20.03.2018. godine, proglašeno je njegovo svojeručno zaveštanje kojim je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu, bliže navedenu u zaveštanju, zaveštao svojoj supruzi DD. Rešenjem Javnog beležnika od 20.03.2018. godine, prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. GG, pa je tužilac upućen na parnicu radi utvrđenja obima zaostavštine ostavioca. Pokojni GG je proglašen za narodnog neprijatelja i konfiskovana mu je sva imovina, tako da su sve parcele koje su predmet tužbenog zahteva tužioca, ušle u komasacionu masu i više ne postoje kao takve, te za njih nije moguće izdati izvode iz lista nepokretnosti pošto ne postoje pod kat.brojevima označenim u tužbi, jer su formirane druge parcele, drugog oblika i drugih površina. Tužilac nije dokazao da je pok. GG rehabilitovan. Pokojna DD (ranije ...) nije imala naslednike prvog naslednog reda, a imala je sestru ĐĐ, koja nije imala potomaka i sestre EE i ŽŽ koje su imale potomke, tako da su pored tužioca i tuženih BB i VV, srodnici drugog naslednog reda i potomci sada pok. EE i ŽŽ.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da se radi o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji, jer je tužilac tužbom morao da obuhvati sve sanaslednike i pravne sledbenike pok. GG kao i sve zemljišno-knjižne vlasnike nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, a nije tako postupio.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da, iako je pogrešan zaključak prvostepenog suda o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji pošto se tužbom ne traži raspodela imovine niti je predmet spora svojinsko-pravni zahtev, je pravilna njegova odluka da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, pošto tužilac nije dostavio dokaz da je pok. GG, odlukom suda rehabilitovan, na osnovu Zakona o rehabilitaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 92/2011) i da su ispunjeni uslovi za vraćanje imovine koja je konfiskovana posle 09. marta 1945. godine, a bio je dužan u smislu odredbe člana 228., u vezi člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana.

Zakon o rehabilitaciji u odredbi člana 1.propisuje da je predmet tog zakona, uređenje rehabilitacije i pravnih posledica rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu tog zakona. Rešenje o rehabilitaciji propisano je odredbom člana 17.stav 1. Zakona o rehabilitaciji, tako što kada je povreda prava izvršena bez sudske ili administrativne odluke, sud će u rešenju kojim se usvaja zahtev za zakonsku rehabilitaciju, utvrditi da je izvršena povreda prava lica iz člana 1. stav 1. tačke 1. i 2. tog zakona, kao i da su bez dejstva odgovarajuće pravne posledice te povrede. Po sili zakona rehabilituju se lica iz člana 1. stav 1. tačke 1. i 2. tog zakona, čija su prava i slobode povređena do dana stupanja na snagu tog zakona, bez sudske ili administrativne odluke, u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o rehabilitaciji.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva tužioca je utvrđenje da zaostavštinu pok. GG, biv.iz ..., predstavlja nepokretna imovina koja je ostaviocu konfiskovana i prešla u državnu svojinu zbog toga što je on proglašen za narodnog neprijatelja, a ubijen je tokom Drugog svetskog rata 1944. godine. Pošto tužilac nije dokazao da je pok. GG rehabilitovan odlukom suda, zbog čega bi konfiskacija njegove imovine, kao pravna posledica te odluke, bila bez pravnog dejstva, sledi da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Revident u reviziji ukazuje da je pok. GG bio lišen svojih prava iz političkih i ideoloških razloga. Međutim, to je bio razlog zbog kog su lica propisana odredbom člana 7. Zakona o rehabilitaciji, imala mogućnost da podnesu zahtev za njegovu rehabilitaciju u roku propisanom odredbom člana 9. tog Zakona, pa su ti navodi njegove revizije bez uticaja na odlučivanje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić