U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., na privremenom radu u ..., čiji je punomoćnik Marija Halas-Radulović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Radivojkov, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3033/21 od 26.05.2022. godine, na sednici održanoj 26.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3033/21 od 26.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3033/21 od 26.05.2022. godine, nakon održane rasprave, žalba tužene je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Rumi P 374/20 od 18.10.2021. godine ukinuta i presuđeno tako što je: Tužbeni zahtev delimično usvojen i utvrđeno da su tužilac AA i tužena BB u bračnoj zajednici stekli ušteđevinu kod ... banke AD na deviznom računu tužene BB broj ... u iznosu od 34.600 evra, od kog iznosa 1/2 dela pripada tužiocu, pa je obavezana tužena BB da tužiocu AA isplati iznos od 17.300 evra. Preko dosuđenog, pa do tužbom traženog utvrđenja da su parnične stranke u bračnoj zajednici u periodu od 03.11.2001. do kraja 2012. godine stekle ušteđevinu na navedenom računu, kao i na dinarskom računu broj ... kod ... banke AD u iznosu od 56.205,08 evra i 252.392,09 dinara, kao i u delu zahteva da se obaveže tužena da tužiocu isplati iznose preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 28.105 evra i 126.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na dinarski iznos počev od 13.3.2013. godine pa do isplate, tužbeni zahtev je odbijen. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 500.922,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, parnične stranke su zaključile brak 03.11.2001. godine u ... i iz braka imaju jedno dete, ćerku VV, rođenu ...2002. godine u ... Tužilac je radio u ... od 1997. godine, a u vreme zaključenja braka nije imao ušteđevine, jer je kupio stan u ..., koji je u njegovom isključivom vlasništvu. Tužena je od zaključenja braka do 2004. godine živela u ..., nije bila zaposlena, već se brinula o detetu, a tužilac je slao novac za izdržavanje porodice. U 2004. godini i tužena dolazi u ... i zapošljava se. Oboje su radili u istoj firmi, a tužena je, zbog rada u noćnoj smeni imala primanja za oko 100 evra više od tužioca. Ćerka im se pridružila u 2005. godini i mogli su da uštede jer su imali i dodatne dve plate godišnje, a stanovali su u stanu u fabričkom krugu. Po zatvaranju firme u periodu od 2009.-2012. godine stranke su dobijale naknadu od biroa. Kada je tužena došla u ... i zaposlila se tuženi je zatvorio račun koji je do tada imao u banci i otvorili su zajednički račun kod banke u ... i osim tog računa nisu u ... imali druge račune, tako da su se sva primanja (zarade, naknade, otpremnina) slivala na taj zajednički račun. Stranke su zajedničkim sredstvima kupile stan u ... za koji je, pravnosnažnom delimičnom presudom donetom u ovom parničnom predmetu, utvrđeno da je suvlasništvo parničnih stranaka sa po 1/2 dela. Ugovorom o poklonu od 04.05.2016. godine tužena je sporni stan poklonila zajedničkoj ćerki VV. Tužilac je tokom ove parnice postavio zahtev za poništaj tog ugovora, ali je taj deo zahteva kasnije povukao. Po dogovoru stranaka tužena je otvorila račune u ... banci ... i u ... banci, a transfer novca iz ... banke je vršen preko računa za transfer u ... banci. Tužena je imala otvorenih više deviznih i jedan dinarski račun u ... banci, a uplate su vršene i gotovinski i transferom iz banke u ... U julu 2011. godine tužena se sa ćerkom vratila da živi u ..., u tužiočevom stanu, dok je tužilac ostao u ... gde je radio „na crno“ jer je fabrika u kojoj su oboje radili zatvorena. Oboje su dobili otpremninu i to tužilac u iznosu od 15.000 evra, a tužena u iznosu od 7.000 evra. Ovi iznosi su im uplaćeni na zajednički račun kod banke u ..., a po dogovoru stranaka tužena ih je prenela i oročila u ... banci u Srbiji, kao i 5.000 evra koje joj je tužilac dao u gotovini. Tužilac je povremeno dolazio u ... kod tužene, a zajednica života trajala je do kraja 2012. godine. Tužena je boravila u ... u decembru 2012. godine, a novogodišnje praznike proveli su zajedno u ... Po povratku iz Srbije tužilac je u januaru 2013. godine shvatio da je tužena podigla sav novac sa njihovog zajedničkog računa u banci u ... i angažovao je advokata, koji je tuženoj 17.1.2013. godine uputio opomenu kojom traži da se u roku od 8 dana iseli iz tužiočevog stana u ..., a kao razlog se navodi gruba zloupotreba poverenja učinjena time što je tužena prisvojila preko 60.000 evra, koje su njih dvoje ostavili na čuvanje u ... banci, bez znanja i saglasnosti ovde tužioca. Tužilac je 16.1.2013. godine u banci utvrdio da je tužena bez njegovog znanja otišla u ... prethodno mu saopštivši da treba da smatra bračnu zajednicu prekinutom i dana 01.12.2012. transferom na lični konto prebacila 7.320 evra, a dana 16.1.2013. godine isto je učinila i sa preostalih 800 evra koliko je bilo na zajedničkom računu, ostavljajući tužioca u potpunosti bez ušteđevine. U opomeni je tužena izveštena da je istog dana protiv nje podneta krivična prijava OJT u Sremskoj Mitrovici. U aprilu 2013. godine tuženi je ponovo dolazio u Srbiju i pred Osnovnim sudom u Rumi dana 05.4.2013. godine overio svoju saglasnost da VV može preći granicu sa majkom BB, radi putovanja u inostranstvo. Tužena BB je kod ... banke AD imala otvorena tri devizna računa (sa valutom u evrima) i jedan dinarski račun, i to između ostalih devizni platni račun broj ..., a dinarski račun broj .... Svi ovi računi su ugašeni. Veštačenjem je utvrđeno kretanje sredstava (uplate – isplate) na deviznom računu tužene BB kod ... banke AD broj ..., koji je predmet tužbenog zahteva. Ukupne uplate deviznih sredstava na ovom računu, iznose 40.134 evra, od čega 5.500 evra u 2008. godini i 34.634 evra u 2012. godini. Ukupne isplate sa ovog računa iznose 40.099,25 evra, i to 5.499,25 evra u 2008. godini i 34.600 evra u 2012. godini. Ovaj račun otvoren je 04.6.2002. godine, a ugašen 15.01.2017. godine. Veštačenjem je utvrđeno i kretanje sredstava, na dinarskom računu tužene BB kod ... banke AD broj ... koji je predmet tužbenog zahteva. Ukupne uplate dinarskih sredstava na ovaj račun, iznose 252.392,09 dinara, a ukupne isplate 447.772,26 dinara. Ovaj račun otvoren je 01.01.2008. godine, a ugašen 10.9.2012. godine. Na navedenim računima pravo podizanja novca imala je isključivo tužena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da osnovano tužilac od tužene potražuje iznos koji je, kako je i sama izjavila, tokom 2012. godine podigla sa deviznog računa, koji je predmet tužbe i zadržala za sebe, u 1/2 dela koliko iznosi njegov doprinos zajedničkom sticanju (što je već raspravljeno delimičnom presudom, a što među strankama nije ni sporno, s obzirom na podjednaka primanja). Naveo je da neosnovano tužilac tužbom traži utvrđenje da je celokupan iznos prometa na računima zapravo ušteđevina, jer se mora posmatrati posebno period zajednice života u ..., a posebno period u kome tužena sa detetom živi u Srbiji, podiže novac i zadržava ga za sebe, zbog čega je zahtev preko dosuđenog pa do traženog utvrđenja i isplate odbijen. Zaključio je i da je neosnovano utvrđenje postojanja ušteđevine i isplata po osnovu ušteđenog novca na dinarskom računu iz razloga što je na tom računu veštačenjem utvrđen minusni saldo koji tereti tuženu lično, kao vlasnika računa, zbog čega nema osnova da se tužiocu dosudi bilo koji dinarski iznos.

Vrhovni kasacioni sud utvrđuje da su neosnovani navodi i razlozi revizije tužene kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, primenom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.18/05). Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (član 180. stav 2. ovog Zakona), a veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine, zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini i drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine u trenutku prestanka zajednice života (član 180. stav 3. Porodičnog zakona).

U konkretnom slučaju, polazeći od citiranih odredbi, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava sve navedene kriterijume konkretizovao i primenio na sporni odnos stranaka, uzimajući u obzir sve vrste doprinosa stranaka u sticanju zajedničke imovine i utvrdio šta, odnosno koji novčani iznos čini zajedničku imovinu stranaka stečenu u braku, kao i udeo tužioca, a u pobijanoj odluci su dati jasni i precizni razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da iznos koji je podignut u 2012. godini od 34.600 evra tužena trošila za porodične potrebe, nje i deteta dok se tužilac nalazio na radu u Italiji. Ovo stoga što se radi o iznosu kojim je ovde tužena isključivo i samostalno raspolagala, bez saglasnosti tužioca, koji predstavlja ušteđevinu stranaka u poslednjoj godini zajedničkog života, za koji tužena nije dokazala da je iskorišćen za potrebe zajednice života stranaka, iz čega proizlazi da je ovaj, zajednički stečeni novac, tužena neosnovano u celosti prisvojila u momentu prestanka zajednice života stranaka. Iz svega navedenog neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijanog prava. Ostalim navodima u reviziji daje se drugačija ocena izvedenih dokaza koji navodi nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost donete odluke, niti mogu biti od uticaja na drugačije presuđenje u ovoj parnici.

Kako se ni ostalim navodima revizija pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić