Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po osnovu Ugovora o radu broj ... od ...2016. godine, raspoređen na poslovima referenta ... okviru OJ ... Rešenjem tuženog broj 822 od 11.12.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova tog radnog mesta, zaključno sa 11.12.2017. godine i tužiocu utvrđeno pravo na isplatu otpremnine u skladu sa članom 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu Grada Požarevca broj 012-06-151/17 od 29.09.2017. godine, predviđeno je da se u okviru utvrđenog broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Požarevca utvrdi maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme po organizacionim oblicima za 2017. godinu, gde je između ostalog za JP „Ljubičevo“ utvrđen broj od 17 zaposlenih na neodređeno vreme, dok je članom 3. iste Odluke propisano da su organizacioni oblici sistema lokalne samouprave Grada Požarevca iz člana 1. ove Odluke, čiji je broj zaposlenih na neodređeno vreme veći od maksimalnog broja zaposlenih utvrđenog ovom Odlukom, u obavezi da smanje, odnosno sprovedu racionalizaciju broja zaposlenih na neodređeno vreme, najmanje do utvrđenog maksimalnog broja za svoj organizacioni oblik, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove Odluke. Tuženi je doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta – poslova od 13.10.2017. godine i isti je dostavljen osnivaču na saglasnost. Gradsko veće Grada Požarevca je Zaključkom broj 09-06- 187/17-2 od 29.11.2017. godine dalo saglasnost na novi akt o sistematizaciji, kojim je između ostalog ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ugovorom o radu od 01.06.2016. godine. U skladu sa odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kod tuženog je sprovedena anketa o zainteresovanosti zaposlenih za sporazumni prestanak radnog odnosa, pa je tužilac potpisao prijem ankete, a tuženom vratio nepopunjenu anketu, bez izjašnjenja, a prethodno se na sastanku od 05.10.2017. godine u kancelariji direktora izjasnio da nije zainteresovan za dobrovoljni prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine. Tuženi je 05.10.2016. godine zaključio ugovor sa veterinarskom ambulantom radi praćenja zdravstvenog stanja i lečenja životinja – konja – poslova zdravstvene zaštite, prevencije, vođenja evidencija, zdravstvenih uverenja, specijalističkih pregleda, jer po Zakonu o veterinarstvu JP „Ljubičevo“ ne može samostalno da obavlja lečenje životinja, već je za to neophodno registrovati ambulantu, što bi iziskivalo dodatna sredstva za njeno opremanje. Tužiocu je isplaćena otpremnina u iznosu od 128.775,93 dinara 25.12.2017. godine, nakon podnošenja tužbe u ovoj parnici.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je osporeno rešenje u svemu pravilno i na zakonu osnovano i da je procedura otkaza sprovedena u skladu sa zakonom, pa su odbili zahtev tužioca za njegov poništaj i vraćanje na rad kod tuženog.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja, („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 13/17), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: 1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili pak dolazi do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sistematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju, tuženi je 13.10.2017. godine doneo novi akt o sistematizaciji kojim je ukinuto radno mesto referenta ... u okviru OJ ..., na kome je tužilac bio raspoređen. Budući da nije reč o smanjenju broja izvršilaca na jednom radnom mestu, već o ukidanju tužiočevog radnog mesta, tuženi nije imao obavezu primene kriterijuma prilikom utvrđivanja viška zaposlenih. Kako je takođe utvrđeno da nije bilo mogućnosti da se tužiocu obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova i osposobljavanje za rad na drugim poslovima, kao ni upućivanje na rad kod drugog poslodavca, te da je tužiocu isplaćena i otpremnina zbog prestanka radnog odnosa, pravilan je, i prema stanovištu ovog suda, zaključak nižestepenih sudova da je ovde osporeno rešenje u svemu pravilno i na zakonu osnovano, doneto radi racionalizacije poslovanja tuženog a u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu Grada Požarevca.

Nasuprot navodima revizije, tuženi, kao javno preduzeće, je postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 22. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 68/15... 19/18), isplatom otpremnine tužiocu u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Neosnovani su revizijski navodi da tužiočevo radno mesto faktički nije ukinuto, odnosno da je isto predviđeno i Pravilnikom o sistematizaciji iz 2017. Godine samo pod drugačijim nazivom –referent ..., budući da iz sadržine Pravilnika iz 2016. i Pravilnika iz 2017. godine proizlazi da je reč o dva različita radna mesta, sa drugačijim opisom poslova i potrebnim uslovima za njihovo obavljanje (kod radnog mesta referent za vođenje ... i referent za ... bio je predviđen VII stepen stručne spreme i radno iskustvo od minimum tri godine, dok su za obavljanje poslova referent priplodne štale i PPZ i unutrašnje organizacije predviđeni uslovi – IV stepen stručne spreme – veterinarski tehničar, najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima i poznavanje rada na računaru).

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

S obzirom da je utvrđeno da je tužiocu radni odnos zakonito prestao, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad, saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu, po njegovom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić