U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Cicmil, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Gecić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 14/20 od 11.02.2021. godine, u sednici održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 14/20 od 11.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 7677/2017 od 22.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime duga isplati 110.000 evra sa obračunatom domicilnom kamatom Centralne banke Evropske unije počev od 01.01.2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu banke na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 574.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 14/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvimi izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. Nije došlo do propuštanja u primeni, kao ni do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, pa se neosnovano u reviziji navodi da drugostepena presuda sadrži nejasne i protivrečne razloge i time ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i njen suprug sada pok. VV su 2008. godine prodali stan u ... ulici i na preporuku GG na ime zajma suprugu tužene sada pok. DD predali 110.000 evra. Predaja novca izvršena je na Klinici „ĐĐ.“, u prisusutvu VV, DD i GG, kojom prilikom nije sačinjena priznanica. Suprug tužene DD je 31.12.2008. godine tužiljinom suprugu VV izdao priznanicu o dugu po osnovu zajma na iznos od 110.000 evra, sa rokom vraćanja do 30.06.2009. godine, koju je predao GG, da bi je on prosledio VV. VV je ugovorio zajam sa kamatom i DD je plaćao kamatu od oko 1.000 evra, tako što je taj iznos novca davao GG, a on ga dalje prosleđivao VV. U priznanici je navedeno da je tužena upoznata sa obavezom i ispod te izjave se nalazi njen potpis. Zajam nije vraćen u ugovorenom roku, i kako je VV preminuo 2011. godine, to se suprug tužene DD priznanicom od 18.07.2011. godine obavezao da tužilji, kao nasledniku VV, vrati sporni iznos do 31.12.2011. godine. Priznanicu je pored ugovornih strana potpisala i tužiljina zaova EE.

GG i njegova supruga ŽŽ su suprugu tužene DD takođe dali novac na ime zajma u iznosu od 200.000 evra i stim u vezi su sa tuženom i DD zaključili sudsko poravnanje 05.12.2013. godine, kojim su se tužena i njen suprug obavezali da im u roku od 30 dana od zaključenja poravnanja vrate 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koja obaveza se izvršava prinudnim putem na zaradi tužene.

ZZ, rođak GG je DD u više navrata pozajmio ukupno 100.000 evra. Novac mu je davao ili u svom stanu ili na Klinici „ĐĐ“, a koji novac je DD ulagao u kliniku. S obzirom da je smatrao da su DD i tužena suvlasnici klinike, tražio je i da se tužena obaveže na vraćanje novca datog na ime zajma, zbog čega je tužena potpisivala priznanice o dugu, ali je kada je obaveza dospela tužbu podneo samo protiv DD, koji je priznao tužbeni zahtev i doneta je presuda na osnovu priznanja, koja je izvršena prodajom stana u ul. ... i raspodelom dobijenih sredstava između banke, kao hipotekarnog poverioca i ZZ, s obzirom da je DD podigao kredit za kupovinu tog stana, koji kredit je bio obezbeđen hipotekom.

Iz izvoda iz registarskog uloška Privrednog suda u Beogradu P 765-00 koji se odnosi na upis Specijalne bolnice za .... „ĐĐ“ sa sedištem u ..., u registarskom listu broj 2, DD je upisan kao jedini osnivač ove ustanove, upisan je uneti osnovni kapital u stvarima u vrednosti od 347.501,50 evra i u periodu od osnivanja do 05.06.2006. godine su upisivana povećanja osnovnog kapitala ustanove. Nad ovom ustanovom je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 2/12 od 06.07.2012. godine otvoren stečaj. DD je samostalno upravljao poslovanjem i finansijama bolnice, i zaduživao se radi ulaganja u bolnicu.

Tužena je radila kao ... na ... i porodica se izdržavala od njene zarade. DD se kod fizičkih lica nije zaduživao za potrebe porodice, pozajmljeni novac nije koristio za zajedničke potrebe domaćinstva, već ga je koristio za izmirenje svojih ličnih obaveza koje je imao kao osnivač bolnice. Tuženoj je priznanicu od 31.12.2008. godine doneo njen suprug i istu je potpisala u cilju da je upoznata šta su se njen suprug i VV dogovorili ali nije pristupila dugu. Dogovoru o zajmu nije prisustvovala i nema neposrednih saznanja koliko je novca njen suprug primio i da li se priznanica odnosi samo na glavnicu ili je u iznos uračunata i kamata, a o priznanici od 18.07.2011. godine nema nikakvih sananja. U februarau 2009. godine tužena je na poziv svog supruga prisustvovala sastanaku sa poveriocima GG, ZZ i VV i na sastanku se pričalo o prodaji bolnice i sniženju kamate na 1,5% mesečno.

DD je preminuo ... .2014. godine. Njegovi poverioci su pokrenuli ostavinski postupak pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu koji se vodi pod O 2089/14, koji do donošenja prvostepene presude nije završen. Naslednici prvog naslednog reda su tužena i deca i dali su izjave o odricanju od nasleđa, a negativne nasledničke izjave su dali i zakonski naslednici drugog naslednog reda, zbog čega je odlučeno da se da oglas i pozovu drugi naslednici. U tom postupku je utvrđeno da zaostavštinu pok. DD čine sredstva na računima navedenim u izveštaju Narodne banke Srbije.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su odlučili nižestepeni sudovi, kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema članu 186. Porodičnog zakona za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Sopstvene obaveze smatraju se ličnim obavezama svakog supružnika i one ne mogu imati nikakvog uticaja na status imovine drugog supružnika. Članom 187. stav 1. istog zakona propisano je da za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Pod tekućim potrebama zajedničkog života u braku podrazumevaju se obaveze koje nastaju u vezi sa svim neophodnim životnim potrebama supružnika i članovima njihove porodične zajednice, a obnavljaju se nedeljno, mesečno, godišnje ili u drugim redovnim vremenskim intervalima (izdaci za ishranu, odeću, obuću, stanovanje, održavanje ili povećanje zajedničke imovine i tome slično).

Kada se pođe od napred navedenog i utvrđenog činjeničnog stanja da je suprug tužene DD novac na ime zajma uzeo od supruga tužilje radi ulaganja u Specijalnu bolnicu za ... „ĐĐ“ sa sedištem u ..., čiji je on bio osnivač, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radilo o ličnoj obavezi supruga tužene i da tužena ne odgovara za te obaveze shodno članu 186. Porodičnog zakona. Da se radilo o ličnoj obavezi supruga tužene proizlazi i iz činjenice da je suprug tužene uzimao novac na ime zajma i od GG i ZZ radi ulaganja u bolnicu. Međutim, po pitanju vraćanja novca GG i ZZ tužena se saglasila da im zajedno sa svojim suprugom vrati novac dat na ime zajma, što to ovde nije slučaj, jer iz izjave na priznanici od 31.12.2008. godine ne proizlazi da je tužena prihvatila da novac vrati zajedno sa svojim suprugom, s obzirom na to da je u priznanici navedeno da je tužena upoznata sa obavezom svog supruga, ali ne i da se obavezala da zajedno sa njim vrati novac, niti to proizlazi iz utvrđenog činjeničnog stanja.

S obzirom na to da je novac dat na ime zajma suprugu tužene radi ulaganja u Specijalnu bolnicu za ... „ĐĐ“ sa sedištem u ..., čiji je on bio osnivač, i da se radilo o ličnoj obavezi supruga tužene, pa kako tužena sa tužiljom i njenim suprugom nije zaključila ni ugovor o zajmu, ni sporazum o pristupanju duga i kako se tužena odrekla nasleđa iza pokojnog supruga po odredbama iz člana 213. Zakona o nasleđivanju, to tužena ne odgovara za dugove svog supruga.

Činjenica da je tužena bila u braku sa DD u vreme zaključenja ugovora o zajmu ne daje pravo tužilji da od nje zahteva ispunjenje obaveze u smislu člana 187. Porodičnog zakona, s obzirom da je suprug tužene novac na ime zajma uzeo za svoje lične potrebe, radi ulaganja u bolnicu, čiji je bio jedini osnivač.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno ocenio žalbene navode u odnosu na to da se ne radi o zajedničkoj obavezi supružnika i za to dao dovoljne i jasne razloge.

Navodima u reviziji se faktički osporava utvrđeno činjenično stanje, koje navode Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti shodno članu 407. stav 1. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud sa napred navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić