Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP određeno je da troškovi koji se odnose na dovođenje okrivljenog iz OKZ Novi Sad padaju na teret budžetskih sredstava suda, a okrivljeni BB je oslobođen plaćanja sudskog paušala.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.60/22 od 14.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1130/2020 od 14.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivana Nadrljanski, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude, ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba na taj način što je sud u izreci presude naveo da radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela predstavljaju dva video poziva (jedan za drugim), iako se u optužnom predlogu navodi samo jedan video poziv, koji je okrivljeni uputio putem telefona svojoj ćerki VV.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, i to dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, i pored toga što je u izreci navedeno da je okrivljeni obavio dva video poziva sa svojom ćerkom VV, a ne samo jedan video poziv, kako je to navedeno u optužnom aktu, obzirom da je sud na ovaj način čininjenični opis dela u izreci presude uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, na osnovu izvedenih dokaza, pri čemu krivično-procesni položaj okrivljenog nije pogoršan, niti je na ovaj način sud dodao činjenice na štetu okrivljenog u odnosuna radnju koja je okrivljenom stavljena na teret. Stoga su ocenjeni neosnovanim navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, odnosno da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati – na nalazu Centra za socijalni rad Grada Novog Sada od 30.07.2020. godine, jer je isti sačinjen na osnovu razgovora sa oštećenom i zajedničkom decom okrivljenog i oštećene, a bez razgovora sa okrivljenim.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad Grada Novog Sada od 30.07.2020. godine, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Naime, odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2. ZKP).

Članom 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisano je da su za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom, nadležni policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, te centri za socijalni rad, kao ustanove.

Po nalaženju ovoga suda, mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad grada Novog Sada od 30.07.2020. godine sačinjen je od strane ovlašćene institucije i stručnog tima centra, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, koji sam po sebi, a i po načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pri tome, ovo mišljenje odnosi se na prethodne međusobne odnose okrivljenog i oštećene, a ne na konretan događaj, odnosno na radnje zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim, ali je svakako u vezi sa konkretnim krivičnim delom.

Imajući u vidu da je mišljenje Centra za socijalni rad, sačinjeno od strane stručnih lica, u svemu prema pravilima struke, te da predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz, suprotno navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz, te su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da izreka pobijane prvostepene presude u svom činjeničnom opisu ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela nasilje u porodici, obzirom da se u izreci uopšte ne navodi na koji način je okrivljeni vršenjem inkriminisane radnje ugrozio spokojstvo i telesni integritet oštećene bivše supruge BB. Nadalje, u zahtevu se navodi i da je upućivanje reči trećoj osobi, odnosno maloletnoj ćerki okrivljenog, ne može predstavljati inkriminisanu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja za posledicu ima ugrožavanje spokojstva i telesnog integriteta oštećene BB, jer se radnje vršenja nasilja u porodici mogu vršiti samo neposredno, a ne i posredno, preko drugih lica. Takođe, u zahtevu se ističe da jedna rečenica ne može predstavljati radnju izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio kao osnovane iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem, ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, pretnjom da će napasti na život i telo, te drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo i telesni integritet oštećen bivše supruge BB na taj način što je pozvao na mobilni telefon ćerku VV, na kome je bio uključen spikerfon i video kamera, te izrekao reči preteće sadržine – da ukoliko majka dovede još nekog u kuću, da će je ubiti, to se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kog je pravnosnažno oglašen krivim.

Naime, za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno je da je preduzeta samo jedna radnja, te je bez značaja što se u konkretnom slučaju radilo o jednokratnom postupanju okrivljenog. Pored toga, bez značaja je i činjenica da je okrivljeni pretnju prema oštećenoj BB uputio telefonskim putem, preko trećeg lica – ćerke VV, niti je od značaja da li je oštećena u tom momentu bila prisutna i na koji način je saznala za upućenu pretnju od strane okrivljenog, imajući u vidu da u toku postupka prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni kritičnom prilikom uputio ozbiljnu pretnju da će napasti na život i telo oštećene, a na koji način je ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, odnosno bivše supruge BB, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepenim presudama nije učinjena ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica , s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić