O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.240/19 od 21.03.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.02.2013. godine do 15.03.2013. godine i od 26.06.2018. godine do 16.07.2018. godine, dok su okrivljeni DD, AA, VV i GG oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje delo su im primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, s tim što će se u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenima uračunati vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 02.12.2012. godine do 03.12.2012. godine, a okrivljenom DD i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 08.08.2017. godine do 13.02.2018. godine.

Istom presudom, okrivljeni AA i GG su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate, i to okrivljeni AA iznos od 264.000,00 dinara a okrivljeni GG iznos od 376.500,00 dinara kao i da na ime paušala plate, i to okrivljeni AA iznos od 15.000,00 dinara a okrivljeni DD, BB, VV i GG iznose od po 8.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni ĐĐ je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.583/22 od 10.08.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju, presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.240/19 od 21.03.2022. godine preinačena je u pogledu pravne ocene dela u odnosu na sve okrivljene, a u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljene AA, VV i GG, tako što su radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovane kao krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a radnje okrivljenih VV i GG kao krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u saizvršilaštvu iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, dok su radnje okrivljenih DD i BB kvlaifikovane kao krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koja dela su osuđeni, i to okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.02.2013. godine do 15.03.2013. godine i od 26.06.2018. godine do 16.07.2018. godine, a okrivljeni VV i GG na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.12.2012. do 13.12.2012. godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u ostalom delu i žalbe branilaca okrivljenih AA, DD, VV i GG u celosti odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Goran Todorović, zbog povrede zakona iz člana 423. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog povrede odredaba člana 22, 25, 30. i 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog BB – advokat Vladan Živković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da „donese odbijajuću presudu“;

- branilac okrivljenog VV – advokat Momčilo Kovačević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te na povredu zakona iz člana 441. stav 1, ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog GG – advokat Peko Obradović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, te člana 16, člana 453. i člana 451. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, ili da predmetno krivično delo pravno kvalifikuje kao krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. ZJRM i prema okrivljenom odbije optužbu, ili da preinači pobijane presude u pogledu krivične sankcije tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmatrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Momčila Kovačevića nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi ističe da je optužba prekoračena obzirom da se optužnicom terete neosuđivana lica, dok se u pobijanoj presudi navodi njihova osuđivanost.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Pri tome, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmene činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju KT br.1334/12 od 17.05.2013. godine, izmenjenom dana 22.05.2017. godine, okrivljenom VV stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u saizvršilaštvu iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je i osuđen pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.583/22 od 10.08.2022. godine.

Dakle, u konkretnom slučaju, nije došlo do prekoračenja optužbe pravnosnažnom presudom, obzirom da se presuda u ovom delu odnosi na lice koje je optuženo i na krivično delo zbog kog je optužen, pri čemu izrekom presude okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju (kriminalnu količinu) od one za koju je optužen, obzirom da je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, te stoga nije provređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Pored toga, prekoračenje optužbe se može odnositi samo na izreku pravnosnažne presude, a ne i na lične podatke okrivljenog koji se odnose na osuđivanost, pa kako branilac okrivljenog u suštini, ukazujući na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, ističe da je do prekoračenja došlo usled drugačijih ličnih podataka u odnosu na okrivljenog VV, to pravnosnažnom presudom optužba nije prekoračena.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV u ovom delu odbio kao neosnovan.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Peka Obradovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je prvostepeni sud, u postupku koji je usledio nakon prvobitnog ukidanja presude, utvrdio teže činjenično stanje za okrivljenog od onog koje je utvrđeno presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.457/13 od 07.11.2018. godine, suprotno odredbi člana 453. ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, kojom je propisano da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Prema stanju u spisima, presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.457/13 od 07.11.2018. godine okrivljeni GG oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, koje delo mu je i stavljeno na teret optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju Kt br.1334/12 od 17.05.2013. godine, izmenjenom dana 22.05.2017. godine, te osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Protiv ove presude, pored branilac, žalbu je izjavio i Osnovni javni tužilac u Prokuplju, zbog odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na sve okrivljene, pa i u odnosu na okrivljenog GG, nakon čega je okrivljeni GG pobijanom prvostepenom presudom (presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.240/19 od 21.03.2022. godine) oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i 33. KZ. Pored branilaca okrivljenih, žalbu protiv ove presude izjavio je i Osnovni javni tužilac u Prokuplju zbog povrede zakona i odluke o krivičnoj sankciji, pa je drugostepeni sud pobijanom presudom (presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.583/22 od 10.08.2022. godine), delimično usvajio žalbu Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju i radnje okrivljenog GG pravno kvalifikovao kao krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u saizvršilaštvu iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje radnje je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, za koje krivično delo je bio i optužen.

Kako iz svega navedenog proizilazi da je javni tužilac izjavio žalbu i protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju K br.457/13 od 07.11.2018. godine zbog odluke o kazni, a zatim i protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju K br. 240/19od 21.03.2022. godine zbog povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, odnosno da u konkretnom slučaju nije bila izjavljena žalba samo u korist već i na štetu okrivljenog, to je podneti zahtev u ovom delu, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se i zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih VV i GG nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i ističe da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonitim dokazima.

S tim u vezi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Momčila Kovačevića, kao nezakonit dokaz, navodi se da je pravnosnažna presuda zasnovana na „blanko naredbi“ – nalogu za izvršenje službenog zadataka broj 002657 PU Prokuplje od 30.11.2012. godine koji je donet 25 časova pre preduzimanja radnji protiv okrivljenih, dok se prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Peka Obradovića pravnosnažne presude zasnivaju na fotokopiji dnevnika događaja PU Prokuplje od 02.12.2012. godine koji je pročitan na glavnom pretresu, u ponovljenom postupku, a koji dokazi prema navodima zahteva predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda nije zasnovana na „blanko naredbi“, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da se radi o nalogu za izvršenje službenog zadatka obavljanja patrolne delatnosti interventne patrole PU Prokuplje od 30.11.2012. godine, koju čine policajci ĐĐ i EE, u periodu od 01.12.2012. godine u 20,00 časova do 02.12.2012. godine u 08,00 časova, a u okviru kog naloga je navedeno šest konkretnih zadataka, od kojih je i zadatak pod rednim brojem 4, koji se odnosi na obilazak kafića „...“ na ..., sa zadržavanjem ispred istog, u vremenu od 01,00 do 02,30 časova. Stoga se ne radi o nezakonitom dokazu, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog ŽŽ u podnetom zahtevu, obzirom da se na ovom dokazu presuda može zasnovati.

Ni fotokopija „dnevnika događaja“ po oceni ovoga suda ne predstavlja nezakonit dokaz, imajući u vidu kod ove ocene da iz ovog dokaza nisu utvrđivane činjenice u vezi sa predmetnim krivičnim delom. Ista povreda zakona isticana je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud u svojoj odluci Kž1 br.583/22 od 10.08.2022. godine o tome izneo jasne i dovoljne razloge na strani 4 stav 5 svoje odluke, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih VV i GG, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičinog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i VV, u delu u kojem se ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog BB – advokata Vladana Živkovića nižestepene presude donete su uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer u konkretnom slučaju u pogledu pravne kvalifikacije radnje okrivljenog nije bilo mesta primeni odredbe člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi stava 30.i 33. KZ, obzirom da iz činjeničnog stanja opisanog u izreci presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, imajući u vidu da u konkretnom slučaju radnju izvršenja krivičnog dela predstavlja povlačenje za ruku oštećenog ĐĐ prilikom vezivanja okrivljenog DD, a što bi značilo da je preduzetom radnjom okrivljeni eventualno otežavao službenom licu obavljanje poslova iz domena javne bezbednosti i čuvanja javnog reda i mira. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Peka Obradovića se u vezi sa ovom povredom krivičnog zakona ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već da se eventualno može raditi o krivičnom delu iz člana 23. stav 1. ZJRM, obzirom da su policijski službenici, dakle i oštećeni, kritičnom prilikom došli do kafića ..., zbog narušavanja javnog reda i mira, a što je navedeno i u izreci pobijane prvostepene presude.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i GG Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je ista povreda zakona isticana i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud žalbe u ovom delu odbio kao neosnovane i na strani 8 stav 2 svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenih stiču svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, kada se ima u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da su kritičnom prilikom okrivljeni sprečili službena lica u obavljanju poslova javne bezbednosti čuvanja javnog reda i mira, tako što je okrivljeni GG zajedno sa okrivljenim VV uhvatio za ruke policijskog službenika EE, te su ga povukli unazad, što je iskoristio okrivljeni AA, pa je napustio, a zatim se i udaljio od službenog vozila u kome se nalazio, a da je okrivljeni BB obema rukama vukao policijskog službenika ĐĐ dok je vezivao njegovog brata – okrivljenog DD, nakon čega je u obavljanju dužnosti sprečavao i policijske službenike EE i AA gurajući ih rukama od sebe, to u njihovim radnjama stoje svi bitni elementi krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u saizvršilaštvu iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog su prvostepenom presudom i oglašeni krivim, a ne elementi krivičnog dela iz člana 23. ZJRM, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima.

Stoga su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i GG u delu kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijeni kao neosnovani.

U preostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB, GG i VV odbačeni su, iz sledećih razloga:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Vladana Živkovića u ostalom delu polemiše se činjeničnim stanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom i ukazuje i na pogrešnu ocenu dokaza, te polemiše sa iskazima saslušanih svedoka i sa postojanjem krivice i direknog umišljaja kod okrivljenog, uz zaključak da na strani okrivljenog nema ni saizvršilaštva iz člana 33. KZ kao oblika saučesništva, jer se prema navodima zahteva ispred kafića „...“ pojavio iznenada, a što prema stavu branioca govori u prilog tome da okrivljeni sa ostalim akterima događaja prethodno nije imao nikakav kontakt.

U preostalom delu, i u zahtevu branioca okrivljenog GG, a i u zahtevu branioca okrivljenog VV ukazuje se na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i stim u vezi ističe da su kazne prema okrivljenima nepravilno odmerene (branilac okrivljenog VV), odnosno da je prilikom donošenja odluke o vrsti krivične sankcije drugostepeni sud učinio povredu zakona iz člana 54. KZ, jer je od izvršenja krivičnog dela do donošenja presude proteklo skoro deset godina, te da je okrivljeni neosuđivan i slabog imovnog stanja (branilac okrivljenog GG, koji s tim u vezi u uvodu zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okriljenog GG, u uvodu se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, u obrazloženju se ne navodi u čemu se ova povreda krivičnog zakona sastoji, već se s tim u vezi ističe da je nejasno koju je to radnju sprečavanja službenog lica u vršenju službene radnje učinio okrivljeni, pri čemu branilac polemiše i sa iskazom svedoka – oštećenog ĐĐ, te zaključuje da su kritičnom prilikom policijski službenici preduzimali službene radnje protivno odredbi člana 52. Zakona o policiji, a kojim navodima se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, te povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao i povreda odredaba člana 52. Zakona o policiji ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozovljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB, GG i VV u ovom delu odbacio kao nedozvoljene, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Najzad, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Peka Obradovića, u delu u kojem se ukazuje na povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, odbačen je jer nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, zbog navedenih povreda zakona podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno je okrivljenima preko branilaca, međutim, kako branilac okrivljenog nije u obrazloženju zahteva naveo u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, a odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Todorovića, odbačen je kao neblagovremen. Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda zakona iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred drugostepenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljana pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na to da su odredbom člana 71. tačka 5) ZKP prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je drugostepena odluka – presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.583/22 od 10.08.2022. godine, okrivljenom AA dostavljena dana 16.08.2022. godine, te da je branilac okrivljenog – advokat Goran Todorović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 03.10.2022. godine putem pošte, preporučenom pošiljkom, na recepis broj RE027853325RS.

Kako je branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo po proteku roka od 30 dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev odbacio kao neblagovremen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija 

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić