Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 21/22 od 24.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, i presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 290/21 od 17.11.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Danijela Stamenković, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez opredeljivanja konkretne povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u celini tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pobijane presude ukine u celini ili delimično prvostepenu presudu i presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Danijela Stamenković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da zahtev podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, branilac navodi da je sud u pogledu dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti kada je okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ. U izreci pobijane prvostepene presude, prema navodima zahteva, opisano je da je okrivljeni u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ove obaveze, na taj način što je pribavio ulazne račune sa neistinitom sadržinom iako je znao da promet dobara po navedenim računima nije izvršen, i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost, za odbitak prethodnog poreza. Iz izloženih navoda, po mišljenju branioca, zaključuje se da se ne radi o zakonito stečenim prihodima obzirom da je reč o fiktivnim računima po kojima promet nije izvršen, pa u konkretnom slučaju, nema jednog od osnovnih obeležja bića krivičnog dela poreska utaja – zakonito stečenih prihoda. Oglašavajući okrivljenog AA krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ , sud je, prema navodima zahteva, učinio povredu člana 5. KZ obzirom da je radnje okrivljenog pravno trebalo kvalifikovati prema Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ broj 72/09) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela - poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, a za koje je sud morao da ga oslobodi od optužbe jer ne sadrži navedeno bitno zakonsko obeležje tog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Danijele Stamenković se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 5. KZ regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen za radnje koje je izvršio u periodu od 01.06.2017. godine do 30.06.2017. godine, kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 koji se primenjivao od 11.09.2009. do 28.02.2018. godine).

Do vremena presuđenja, krivični zakon je izmenjen tako što je krivično delo poreska utaja propisano i sankcionisano odredbom člana 225. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), kojom je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna, a sledećom izmenom Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) za predmetno krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna, koju izmenu usled propisivanja višeg posebnog zakonskog minimuma, ovaj sud nije cenio u smislu člana 5. KZ.

Krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik broj 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/16) koji se primenjivao od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine, čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dadžbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000,00 dinara.

Prema nalaženju ovog suda, iako je i za krivično delo iz člana 229. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) i za krivično delo iz člana 225. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) propisana ista kazna šest meseci do pet godina zatvora, kasnija izmena zakona je povoljnija po okrivljenog, odnosno odredba člana 225. stav 1. KZ je blaža za učinioca.

Zauzimajući ovakav stav, Vrhovni kasacioni sud je pošao od dodatnog kriterijuma za primenu člana 5. KZ odnosno visine obaveze čije se plaćanje izbegava, kao bitnog obeležja krivičnog dela poreska utaja, a sve imajući u vidu da je za krivično delo iz člana 225. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16), propisano da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000,00 dinara, dok je za krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) propisano da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je pravnosnažnom presudom oglašen krivim što je u periodu 01.06.2017. godine do 30.06.2017. godine, u Leskovcu, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao odgovorno lice privrednog društva „Leskohem“ doo, matični broj 21162051, u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje ove obaveze, a iznos obaveze čije plaćanje je izbegnuto iznosi 1.775.000,00 dinara, na taj način što je pribavio ulazne račune koji su bliže označeni u izreci presude, sa neistinitom sadržinom da je od privrednog društva „Prima Grad“ Niš, nabavio dobra ukupne vrednosti 10.650.000,00 dinara, sa iskazanim PDV po opštoj stopi od 20%, u ukupnom iznosu od 1.775.000,00 dinara te iako je znao da promet dobara po navedenim računima nije izvršen i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost za odbitak prethodnog poreza, okrivljeni je navedene račune predao na knjiženje kao istinite i u podnetoj poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost za period od 01.06.2017. do 30.06.2017. godine iskazao prethodni PDV po navedenim računima, u ukupnom iznosu od 1.775.000,00 dinara, na koji način je postupio protivno članu 27, 28, 37. stav 1. tačka 4), 49. i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost i izbegao da obračuna, prijavi i plati porez na dodatu vrednost u iznosu od 1.775.000,00 dinara.

U prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja, a kako iznos obaveze čije plaćanje je okrivljeni izbegao prelazi iznos od 500.000,00 dinara, to su radnje okrivljenog nižestepeni sudovi pravilno kvalifikovali kao krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ s tim da su u pobijanim presudama propustili da navedu da je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 94/16.

Prema tome, u konkretnom slučaju primenjen je blaži zakon kada je okrivljeni AA oglašen krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) koji je zbog propisivanja višeg iznosa obaveze čije se plaćanje izbegava, kao bitnog obeležja ovog krivičnog dela, blaži za učinioca od odredbe člana 229. stav 1. KZ koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je privredno društvo „Leskohem“ doo Leskovac, registrovano u Agenciji za privredne registre i da je u periodu od 01.06.2017. godine do 30.06.2017. godine, okrivljeni AA bio osnivač, direktor i vlasnik navedenog privrednog društva sa udelom od 100%. Shodno tome, ovaj sud nalazi da je okrivljeni izvršilac krivičnog dela kao obveznik plaćanja poreza u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „Leskohem“ doo Leskovac, koje je u inkriminisanom periodu uredno registrovano i poslovalo, i samim tim ostvarivalo zakonite prihode, iz kog razloga Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva u pogledu zakonitosti stečenih prihoda kao obeležja krivičnog dela iz člana 225. stav 1. KZ, ocenjuje kao neosnovane.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u izreci pobijane prvostepene presude sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela u pitanju i da je primenjen blaži zakon, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je od okrivljenog nezakonito i neosnovano oduzeta imovinska korist u krivičnom postupku na osnovu člana 91. i 92. KZ, čime branilac, iako je u zahtevu ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Međutim, iako povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac u daljim navodima zahteva iznosi da je nejasno na koji način je sud došao do zaključka da je okrivljeni imovinsku korist zadržao za sebe, a pored toga i da sud nije izveo ni jedan dokaz iz kog bi se utvrdila imovina privrednog društva, njeno uvećanje ili umanjenje i prenos imovine na drugo lice, što su, po mišljenju branioca, okolnosti koje je sud trebao da utvrdi.

Izloženim navodima branilac okrivljenog suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok ostalim navodima zahteva da je drugostepeni sud bio dužan da branioca i okrivljenog obavesti o danu i času održavanja sednice, ukazuje na povredu zakona iz člana 511. stav 1. u vezi člana 447. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje iznetih navoda zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP i člana 511. stav 1. u vezi člana 447. stav 2. ZKP, obzirom da navedene povrede zakona nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Danijele Stamenković, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić