.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 697/2021
30.11.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd, kao pravnog sledbenika „Delta Generali osiguranje“ Beograd, koga zastupa punomoćnik Maja Perović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2855/19 od 11.06.2020. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2855/19 od 11.06.2020. godine u preinačujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5341/16 od 25.06.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete po polisi broj ... isplati osiguranu sumu za slučaj invaliditeta u iznosu od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je preko dosuđenog do traženog iznosa od 5.000 evra, odnosno za iznos od još 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca u delu za dnevnu naknadu, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime dnevne naknade za 19 dana bolničkog lečenja od posledica nesrećnog slučaja isplati iznos od 95 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je preko dosuđenih do traženih 245 evra, odnosno za iznos od još 150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2855/19 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava drugog izreke. Stavom drugim izreke prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 1.500 evra za slučaj invaliditeta u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime naknade štete po polisi broj ..., kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, ispitao je pobijanu presudu u navedenom delu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta, da je pobijanom presudom kao tuženi označen „Delta Generali osiguranje“ ADO koji u vreme presuđenja nije mogao biti stranka u postupku niti je označen kao tuženi, budući da je podneskom od 14.02.2018. godine, tužilac svoj tužbeni zahtev postavio prema tuženom „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd, nemaju značaj bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 3. stav 1. i članova 374. stav 2. tačka 9. i 386. stav 3. ZPP, na koje se revizija poziva. U konkretnom slučaju, u Registru privrednih subjekata na osnovu rešenja od 22.09.2014. godine izvršena je promena naziva tuženog, tako što je brisan „Delta Generali osiguranje“ ADO (prvobitno tuženi) i upisan „Generali osiguranje Srbija“ ADO, kako je tužilac u toku postupka i označio tuženog, a koji je u svojim podnescima i žalbi upravo označavao svoje promenjeno poslovno ime. Sledom navedenog, u pitanju očigledna pogreška u označavanju naziva tuženog prilikom pisanja pobijane presude koja se može u svako doba ispraviti posebnim rešenjem na osnovu člana 362. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o životnom osiguranju s dopunskim osiguranjem od posledica nesrećnog slučaja, po polisi broj ... dana 05.07.2007. godine sa početkom osiguranja 01.07.2007. godine i trajanjem osiguranja 15 godina. Sastavni deo ugovora su Opšti uslovi za osiguranje života i Posebni uslovi za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) uz osiguranje života koji su tužiocu uručeni i sa kojima je upoznat. U pogledu osiguranja od posledica nesrećnog slučaja ugovorene su osigurane sume u iznosu od 5.000 evra za slučaj invaliditeta, 10.000 evra za slučaj 100% invaliditeta i dnevna naknada od 5 evra za slučaj bolničkog lečenja. Tužilac je zadobio prelom vrata leve butne kosti dana 31.07.2009. godine, kada je prevezen u Klinički centar u Kragujevcu gde je operisan i lečen od 31.07. do 19.08.2009. godine. Nakon toga tužilac je bio na rehabilitaciji u Specijalnoj bolnici „Ribarska banja“ od 04.11. do 26.11.2009. godine. U periodu od 17.12. do 25.12.2009. godine, tužilac je lečen na VMA gde mu je postavljena dijagnoza – težak stepen osteoporoze sa frakturom vrata butne kosti. Tužilac se obraćao filijali tuženog u Kragujevcu gde je prijavio nesrećni slučaj i dostavio neophodnu medicinsku dokumentaciju za isplatu osigurane sume, na koji tuženi nije odgovorio. Na osnovu izveštaja Instituta za ortopedsko-hiruške bolesti „Banjica“ od 31.03.2010. godine, prelom kod tužioca nije saniran i dato je mišljenje za ugradnju proteze kuka, što nije preduzeto zbog njegovog opšteg zdravstvenog stanja. Veštačenjem je utvrđeno da je povreda koju je tužilac pretrpeo teška telesna povreda, da se tužilac neprekidno leči od početka 2012. godine, da se vrlo otežano kreće sa jednom štakom, da mu je levi kuk u kontrakturi jakog stepena sa deformacijom i sa znacima postraumatskog okoštavanja zbglobnih struktura, te da kod tužioca postoji invaliditet odnosno umanjena radna sposobnost 35% trajno. Sudski veštak je pri utvrđenom procentu umanjenja radne sposobnosti ostao i u dopunskom nalazu i mišljenju od 28.11.2017. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio primenjujući Posebne uslove za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja uz osiguranje života koji su sastavni deo ugovora, da je u konkretnom slučaju nastupio osigurani slučaj u vidu invalididteta tužioca od 35%, koji po tabeli tuženog odgovara potpunom gubitku funkcije kuka i predviđenom procentu od 30%, pa tužilac ima pravo na isplatu odgovarajućeg procenta ugovorene osigurane sume od 5.000 evra, koji u ovom slučaju iznosi 1.500 evra. Pored toga, tužiocu pripada i naknada za dane provedene u bolnici na bolničkom lečenju u Kliničkom centru Kragujevac za ukupno 19 dana, dok nema pravo na naknadu za dane provedene na rehabilitaciji.
Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište u pogledu prava tužioca na isplatu srazmernog dela osigurane sume za slučaj invaliditeta, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi predviđeni Posebnim uslovima osiguranja od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) čiji su sastavni deo Tabele za određivanje procenta delimičnog trajnog gubitka opšte radne sposobnosti, kojima je za potpuni gubitak funkcije kuka predviđen procenat od 30%, a što ovde nije slučaj, kod utvrđenog da kod tužioca postoji kontraktura jakog stepena levog kuka sa deformacijom i znacima postraumatskog okoštavanja zglobnih struktura, pa tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati srazmerni deo ugovorene osigurane sume.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja svrstava se u kategoriju osiguranja lica i po odredbi člana 942. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) u ugovorima o osiguranju lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) visina osigurane svote koju je osiguravač dužan isplatiti kada nastupi osigurani slučaj utvrđuje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana. Sastavni deo ugovora o osiguranju – polise u smislu člana 902. stav 3. ZOO predstavljaju opšti i posebni uslovi osiguranja i osiguravač je dužan predati osiguraniku njihov tekst ako ti uslovi nisu štampani na samoj polisi. Prema članu 9. stav 2. Opštih uslova za osiguranje života koji predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju (polisa) obim obaveze osiguravača je određen tako, da kada je uz osiguranje života zaključeno osiguranje od nesrećnog slučaja (nezgode), onda osiguravač isplaćuje i naknade predviđene Posebnim uslovima za posmatrano osiguranje. Prema članu 7. stav 1. tačka 7. Posebnih uslova za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) uz osiguranje života i osiguranje lične rente, kada nastane nesrećni slučaj u smislu tih uslova, osiguravač isplaćuje iznose predviđene u ugovoru o osiguranju i to procenat od osigurane sume za slučaj invaliditeta usled nesrećnog slučaja (nezgode) ako je usled nesrećnog slučaja nastupio delimični invaliditet osiguranika, prema Tabeli za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (Tabela invaliditeta). Po Tabeli invaliditeta pored ostalog, pod potpunim gubitkom funkcije kuka podrazumeva se potpuni gubitak njegove fiziološke pokretljivosti (uvodne napomene- tačka 8.). Dakle, tuženi po ovoj vrsti osiguranja isplaćuje osiguranu sumu za slučaj potpunog trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (100% invaliditet) ili odgovarajući procenat osigurane sume za slučaj delimičnog trajnog gubitka opšte radne sposobnosti, ali isključivo u slučajevima koji se smatraju delimičnim trajnim gubitkom opšte radne sposobnosti i koji su dati u Tabeli invaliditeta uz odgovarajući procenti za svaki slučaj.
Pravilno je stanovište drugostepenog suda da u konkretnom slučaju tužilac nema pravo na isplatu srazmernog iznosa osigurane sume koja je ugovorena polisom jer nisu nastupili ugovoreni uslovi osiguranja, kod utvrđenog da kod tužioca postoji kontraktura jakog stepena levog kuka ali ne i potpuni gubitak funkcije kuka prema Tabeli invaliditeta (predviđen procenat 30%) i koji podrazumeva potpuni gubitak njegove fiziološke pokretljivosti. Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu tumačenja ugovora i obaveznosti opštih uslova osiguranja. Tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o životnom osiguranju sa dopunskim osiguranjem od posledica nesrećnog slučaja po polisi od 05.07.2007. godine, čiji su sastavni deo Opšti uslovi za osiguranje života i Posebni uslovi za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) koji su prema činjeničnom utvrđenju uručeni tužiocu i sa kojima je on upoznat, pa su bez uticaja navodi revizije postavljeni u formi pitanja, da li su tužiocu bili poznati uslovi osiguranja i da li je imao mogućnost da se sa svim značajnim odredbama upozna, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
