U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Lidija Petrović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Radonjić advokat iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 102/2022 od 20.04.2022. godine i rešenja Višeg suda u Negotinu Gž2 11/2022 od 22.03.2022. godine i Gž2 11/2022 od 12.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž2 11/2022 od 22.03.2022. godine i Gž2 11/2022 od 12.04.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 102/2022 od 20.04.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu P2 153/21 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, maloletna ćerka stranaka VV, rođena ... godine u ..., poverena je tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava i tako izmenjen drugi stav izreke pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Negotinu P2 268/14 od 26.03.2015. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da će se lični odnosi maloletne VV i tuženog održavati po njihovom međusobnom dogovoru i tako izmenjen treći stav izreke pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Negotinu P2 268/14 od 26.03.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa u izdržavanju maloletne VV plaća zakonskom zastupniku maloletnog deteta po 10.000,00 dinara mesečno, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od 09.07.2020. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi s tim što će dospele a neisplaćene rate isplatiti odjednom u ukupnom iznosu, i tako izmenjen četvrti stav izreke pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Negotinu P2 268/14 od 26.03.2015. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime parničnih troškova isplati tužilji iznos od 50.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž2 11/2022 od 22.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Negotinu P2 153/21 od 10.01.2022. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen predlog punomoćnika tuženog da se postupak u ovoj pravnoj stvari vrati u stanje pre ročišta održanog 10.11.2021. godine i ukinu sve donete odluke i radnje sprovedene na tom ročištu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž2 11/2022 od 12.04.2022. godine odbijen je predlog tuženog za ispravku rešenja tog suda Gž2 11/2022 od 07.04.2022. godine.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 102/2022 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P2 153/21 od 10.11.2021. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke tako što je obavezan tuženi da na ime troškova postupka plati tužilji iznos od 156.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude i rešenja drugostepenog suda tuženi je blagovremeno izjavio revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju tuženog, izjavljenu protiv drugostepene presude sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Rešenjem drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje postupak se pravnosnažno ne završava. Zato revizija izjavljena protiv tog rešenja, kao i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen predlog za ispravku rešenja tog suda, nisu dozvoljene. Odredbom člana 208. Porodičnog zakona kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako tim zakonom nije drugačije određeno, treba tumačiti tako da je u tim sporovima revizija uvek dozvoljena protiv drugostepene presude i rešenja kojim se postupak pravnosnažno završava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući u skladu sa članom 408. ZPP o reviziji izjavljenoj protiv drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana koje su zakonom (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP) propisane kao razlozi za ovaj pravni lek. Navodima revidenta da uvod drugostepene presude ne sadrži jedinstveni matični broj stranaka ukazuje se na pogrešnu primenu člana 355. stav 3. ZPP i relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona, učinjenu u drugostepenom postupku, koja nema uticaja na pravilnost pobijane presude jer se radi o propustu – grešci u pisanju koja se može ispraviti na način propisan članom 362. u vezi člana 385. stav 1. ZPP. Revizija ne sadrži navode o pogrešnoj primeni određenih procesnih odredbi, odnosno propustu drugostepenog suda da pojedine od tih odredbi primeni, čineći tako bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su roditelji dvoje dece, blizanaca VV i GG rođenih ... godine. Pravnosnažnom presudom P2 268/14 od 26.03.2015. godine odlučeno je da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo u odnosu na oba deteta. Maloletna VV od 03.09.2018. godine živi sa tužiljom u zaseoku sela ... kod ..., sve do decembra 2020. godine kada se sa tužiljom preselila u iznajmljenu kuću u ... . U vreme kada je napustila domaćinstvo tuženog, tada maloletna VV pohađala je .... razred osnovne škole u selu ..., a školovanje je nastavila u osnovnoj školi u ... . Ta osnovna škola ima internat u kojem je tada maloletna VV boravila od ponedeljka do petka, a vikende je provodila kod tužilje. Prilikom preseljenja kod tužilje tada maloletno dete dalo je izjavu organu starateljstva u Kladovu i u toj izjavi izrazilo želju da živi sa majkom. Po mišljenju organa starateljstva u Kladovu i Negotinu dete je psihofizički zdravo i prema svom uzrastu sposobno da samostalno odluči sa kojim od roditelja će živeti. Tužilja je procenjena kao brižna majka, kompetentna, odgovorna, koja adekvatno ispunjava roditeljske obaveze i sposobna je za brigu i staranje o detetu. Sagledavanjem aktuelne porodične situacije i izričite želje maloletnog deteta oba organa starateljstva su mišljenja da bi maloletnu VV trebalo poveriti tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Po završenoj osnovnoj školi tada maloletna VV nije nastavila dalje školovanje. Za njeno izdržavanje mesečno je potreban iznos od 20.000,00 dinara. Tuženi se bavi poljoprivredom na porodičnom imanju, a tužilja je zdrava i radno sposobna osoba.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 60. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim roditeljem će živeti. U ovom slučaju, tada maloletna VV je samo nekoliko meseci pre navršenja 15. godine života izrazila želju da živi sa majkom i tu odluku nije promenila sve do okončanja postupka koji je tužilja pokrenula radi izmene ranije donete sudske odluke o vršenju roditeljskog prava. Ovu odluku donelo je psihofizički zdravo dete, sposobno da samostalno izrazi stav po pitanju sa kojim od roditelja želi da živi. Zato su se oba organa starateljstva, u stručnim mišljenjima datim u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona, izjasnila da je u aktuelnim porodičnim prilikama u najboljem interesu deteta da bude povereno tužilji – majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, koja je procenjena kao odgovoran roditelj sposoban da to pravo vrši. Kod takvog stanja stvari, nižestepeni sudovi su primenom člana 77. stav 3. Porodičnog zakona odlučili o daljem načinu vršenja roditeljskog prava.

Odluka da se lični odnosi deteta i tuženog održavaju po njihovom međusobnom dogovoru doneta je saglasno članu 61. stav 4. Porodičnog zakona. Tom odredbom propisano je da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. O obavezi tuženog da izdržava dete odlučeno je pravilnom primenom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona, a visina izdržavanja određena je uz uvažavanje kriterijuma iz člana 160. tog zakona. Tuženi prihode ostvaruje poljoprivrednom delatnošću na svom imanju i oni mu omogućavaju da izdržava dete sa dosuđenim novčanim iznosom.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava. Revident uglavnom ponavlja navode iznete u žalbi o kojima se drugostepeni sud detaljno izjasnio u obrazloženju pobijane presude. Takvi navodi revidenta ne vode drugačijem odlučivanju, naročito imajući u vidu da je u vreme kada je drugostepena presuda doneta VV već postala punoletna i da je zato, shodno članu 84. stav 1. tačka 1. Porodičnog zakona, prestalo roditeljsko pravo obe stranke.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Troškovi tužilje za sastav odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je njen zahtev za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić