Rev 9059/2021 3.1.1.5

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9059/2021
08.09.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radmila Krstić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Petar Ivanović advokat iz ..., VV iz ... i GG iz ..., radi predaje u posed, odlučujući o reviziji tužnog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6501/20 od 04.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6501/20 od 04.03.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6501/20 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1178/19 od 04.02.2020. godine u prvom stavu izreke tako što je obavezan tuženi BB da tužiocu kao vlasniku parcele ... KO ... sa obimom udela od 2222/7230 idealnih delova preda u posed severni deo označene parcele upisane u list nepokretnosti ... KO ... u površini od 22,22 ara, koji je opisan u nalazu veštaka od 07.10.2019. godine u označenim merama i granicama, a što su tuženi VV i GG dužni trpeti i priznati. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1178/19 od 04.02.2020. godine tako što je odbijen zahtev tuženog BB kojim je tražio da se obaveže tužilac na naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 145.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da solidarno naknade tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 144.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana, a tuženi BB obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog BB nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da drugostepeni sud nije pravilno primenio član 3. stav 3. ZPP jer je tužiocu dozvolio raspolaganje suprotno prinudnim propisima, javnom poretku, pravilima morala i dobrim običajima, kao i da je drugostepena presuda zasnovana na nejasnim i nedovoljnim razlozima koji su protivrečni stanju u spisima, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 5. i 12. ZPP koje nisu zakonski razlog za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjene u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi VV i njegov sada pokojni brat DD (umro 24.02.2017. godine) nasleđem su stekli pravo susvojine sa jednakim udelima na parceli ... KO ... ukupne površine od 72 ara 30 m2. Oni su postigli usmeni dogovor o deobi označene parcele i odredili njene delove koje će držati i koristiti. Sada pokojni DD je tuženom GG prodao deo svog zemljišta u površini od 14 ari. Tuženi GG se u katastru nepokretnosti upisao kao suvlasnik predmetne parcele sa udelom od 1393 /7230 idealnih delova. Prilikom te uknjižbe učinjena je greška tako što je za označeni udeo umanjen suvlasnički deo tuženog VV a ne prodavca DD koja greška je kasnije ispravljena. Sada pokojni DD je ugovorom o kupoprodaji od 28.05.1998. godine, na kojem potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, prodao tuženom BB deo sporne parcele u površini od 22 ara 68 m2. Tuženi BB se na osnovu tog ugovora nije upisao kao suvlasnik parcele u javne knjige, a njegov zahtev za utvrđenje da je vlasnik njenog dela u toj površini pravnosnažno je odbijen presudom Okružnog suda u Beogradu Gž 7574/08 od 27.08.2008. godine. Tužilac je ugovorom o kupoprodaji Ov 5530/12 od 31.10.2012. godine kupio od sada pokojnog DD udeo od 3615/7230 idealnih delova predmetne parcele, a u katastru nepokretnosti je upisan kao njen suvlasnik sa udelom od 2222/7230 idealnih delova. Tužilac i tuženi VV i GG su u parničnom postupku izvršili fizičku deobu parcele ... KO ... tako što je rešenjem R1 161/13 od 09.04.2015. godine određen deo označene parcele koji pripada u svojinu svakog od suvlasnika. Po tom rešenju, tužiocu je pripao u svojinu severni deo parcele u površini od 22 ara 22 m2, u određenim merama i granicama, koji se od 1998. godine nalazi u državini tuženog BB.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se izjavljenom revizijom ne dovodi u sumnju, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog BB da severni deo sporne parcele u površini od 22 ara 22 m2 - u označenim merama i granicama, preda tužiocu.

Odredbom člana 37. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, s`tim što mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.

Tužilac je dokazao da je vlasnik dela predmetne parcele čiju predaju traži - pravo svojine na tom delu stekao je na osnovu sudske odluke donete u vanparničnom postupku (član 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa), kojom mu je u isključivu svojinu pripao deo u čijoj se državini nalazi tuženi BB. Tuženi nema pravni osnov za državinu tog dela parcele, s`obzirom da je sudskom odlukom pravnosnažno odbijen njegov tužbeni zahtev za utvrđenje da je vlasnik predmetnog zemljišta po osnovu ugovora o kupoprodaji od 28.05.1998. godine, a nakon pravnosnažnog okončanja tog spora nije ni njegov savesni držalac u smislu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani ni navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Predmet ugovora o kupoprodaji Ov. 5530/12 od 31.10.2012. godine koji je tužilac zaključio sa sada pokojnim DD nije bio realni već idealni deo parcele ... KO ... Na osnovu tog pravnog posla tužilac je stekao pravo susvojine, koje postoji kada više lica imaju pravo svojine na nepodeljenoj stvari, pri čemu je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (član 13. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa). Zbog toga su irelevantni revizijski razlozi da je tužilac tim ugovorom kupio drugi deo označene parcele, a ne onaj u čijoj se državini nalazi revident. Pravo susvojine tužioca prestalo je fizičkom deobom (član 16. stav 1. i 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa) koju je izvršio sud odlukom donetom u vanparničnom postupku, a na osnovu koje je tužilac stekao svojinu upravo na delu parcele u državini tuženog. Okolnost da je u kupoprodajnom ugovoru od 31.10.2012. godine kao predmet prodaje označen idealni udeo prodavca od 3615/7230 delova parcele (sa kojim je, usled greške učinjene prilikom upisa prava susvojine tuženog GG koja je naknadno ispravljena, prodavac bio upisan u katastru nepokretnosti), a tužilac upisan sa manjim idealnim udelom nije od značaja za odluku u ovom sporu.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić