Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 274/22 od 11.05.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe VJT u Nišu, preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o kazni, pored ostalog i u odnosu na okrivljenog Luku Cakića, pa je isti zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.04.2020.godine do 19.05.2020.godine, dok su žalbe VJT u Nišu u preostalom delu i branioca okrivljenog Luke Cakića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog Luke Cakića, advokat Dragan Jovanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog Luku Cakića oslobodi od optužbe jer delo za koje je oglašen krivim nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Cakića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, i to na iskazima policijskih službenika koji su svoje iskaze dali na osnovu operativnih saznanja, obzirom da drugih dokaza protiv okrivljenog nije bilo, a koja saznanja ne mogu biti dokaz u postupku.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u pobijanoj prvostepenoj presudi činjenično stanje, koje u potpunosti kao pravilno utvrđeno prihvata i drugostepeni sud, između ostalog utvrđeno na osnovu iskaza svedoka policijskih službenika AA, BB i VV, koji su kao policijski službenici kritičnog dana vršili operativnu radnju posmatranja okrivljenog Luke Cakića, koga poznaju od ranije zbog ranijih privođenja, u ulici ... u ..., da su videli primopredaju paketića sa drogom i novca između okrivljenog Luke Cakića i okrivljenog GG, nakon čega su krenuli za taksijem u koji je ušao okrivljeni GG i nakon što su zaustavili taksi vozilo, izvršili pretres tog lica i kod njega našli opojnu drogu, a zatim i pretres stana u ulici ..., uz saglasnost držaoca stana, u kome su zatekli i okrivljenog Luku Cakića.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je članom 92. stav 1. istog zakonika propisano da svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, iskazi svedoka policijskih službenika AA, BB i VV su dokazi koji su izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i nisu pribavljeni protivno članom 16. stav 1. ZKP, te se ne radi o dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pomenuti svedoci - policijski službenici su se u datim iskazima izjašnjavali o činjenicama i okolnostima vezanim za sam kritični događaj, koji su neposredno videli i opazili, u okviru operativno taktičke mere, a u cilju otkrivanja inkriminisanog ponašanja, između ostalog, i okrivljenog Luke Cakića zbog kupoprodaje opojne droge marihuana, o kojima su svedočili u krivičnom postupku. Davanjem iskaza u svojstvu svedoka, policajci se nisu izjašnjavali o sadržini obaveštenja dobijenih od okrivljenih ili drugih građana o okolnostima izvršenja konkretnog krivičnog dela koje je predmet optužbe, što bi bio dokaz koji se ne može koristiti u krivičnom postupku shodno odredbama člana 237. i člana 288. ZKP. S toga njihovi iskazi, dati na glavnom pretresu u prisustvu stranaka i branioca ne predstavljaju nezakonite dokaze, pa se neosnovano navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje ove povrede, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić