Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljiljana Vlajković, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede nužnog dela, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1987/22 od 30.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1987/22 od 30.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 135/18 od 12.04.2021. godine u stavu prvom izreke nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužilaca od 26.03.2015. godine i od 23.02.2018. godine; stavom drugim izreke utvrđeno je da je ugovorom o poklonu Ov. br. 2001/2002 od 18.10.2002. godine, zaključenim između sada pokojnog GG, kao poklonodavca i tužene VV, kao poklonoprimca povređeno pravo na nužni deo tužioca DD, što je tužena VV dužna da prizna i trpi; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. 2001/2002 od 18.10.2002. godine, zaključenim između sada pokojnog GG, kao poklonodavca i tužene VV, kao poklonoprimca, povređeno pravo na nužni deo tužilje BB i da se obaveže tužena da prizna i trpi, kao neosnovan; stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu DD zbog povrede nužnog naslednog dela isplati iznos od 4.301.262,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2020. godine do isplate; stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji BB iz ... zbog povrede nužnog naslednog dela isplati iznos od 4.494.812,48 dinara i tužiocu DD iz ... iznos od 193.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.08.2020. godine, kao neosnovan. Stavom šestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1987/22 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilja izjavljena protiv stava četvrtog izreke presuda Višeg suda u Beogradu P 135/18 od 12.04.2021. godine; stavom drugim izreke potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 135/18 od 12.04.2021. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i u delu stava četvrtog izreke za iznos od 3.500.370,33 dinara na ime glavnog duga sa kamatom i u stavu petom izreke; stavom trećim izreke usvojena je žalba tužene VV i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu P 135/18 od 12.04.2021. godine u preostalom delu stava četvrtog izreke i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev DD kojim je tražio da se obaveže tužena VV da mu zbog povrede nužnog naslednog dela isplati još 800.892,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2020. godine do isplate; stavom četvrtim izreke preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka , tako što je obavezana tužilja BB da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara, a tužena da tužiljama AA i BB, kao pravnim sledbenicima pokojnog tužioca DD na ime troškova parničnog postupka isplati 1.203.850,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a zahtev tužilje BB za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen. Stavom petim izreke bavezane su tužilje AA i BB, kao pravni sledbenici pokojnog DD da tuženoj naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 99.300,27 dinara. Stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca BB i pravnih sledbenika pokojnog DD za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju preko punomoćnika Predraga Stankovića.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Dana 16.11.2022. godine u Vrhovni kasacioni sud primljen je podnesak kojim tužena VV otkazuje punomoć advokatu Predragu Stankoviću i izjavljuje da povlači reviziju u predmetu P 135/18, a koja je revizija zavedena pod brojem 17009/22.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. Zakona parničnom postupku propisano je da neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta. Revizija je nedozvoljena, ako je: reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, revizija izjavljena preko punomoćnika advokata izuzev ako je stranka advokat, reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju, lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, i ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog Zakona.

Kako je u konkretnom slučaju reviziju podnela tužena, a potom reviziju povukla podneskom od 16.11.2022. godine to revizija nije dozvoljena, pa su ispunjeni uslovi za odbačaj revizije iz člana 410. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić