.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 488/2022
10.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Prodanović, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca JKP „Zelenilo“ Pančevo, čiji je punomoćnik Zoran Krstić, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog - protivtužioca Grada Pančeva, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Pančeva, radi isplate, odlučujući o predlogu tuženog - protivtužioca od 12.09.2022. godine, u sednici održanoj 10.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovan predlog tuženog - protivtužioca od 12.09.2022. godine za donošenje dopunskog rešenja u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 488/22.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 488/22 od 06.04.2022. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tuženog – protivtužioca, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, preinačene su nižestepene presude tako što je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog i utvrđeno da tužilac, kao zaposleni kod korisnika javnih sredstava nema pravo na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora prema Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije od 18.03.2015. godine i Posebnom kolektivnom ugovoru za javna i javno komunalna preduzeća Grada Pančeva od 25.06.2015. godine za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog, kojim je tražio da se obaveže tuženi - protivtužilac da tužiocu – protivtuženom, za period od 01.11.2016. do 31.10.2019. godine, isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ukupan iznos od 68.344,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom - protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 78.000,00 dinara.
Podneskom od 12.09.2022. godine, tuženi - protivtužilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud dopuni revizijsku odluku od 06.04.2022. godine u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što će obavezati tužioca - protivtuženog da naknadi tuženom - protivtužiocu ukupan iznos od 113.564,00 dinara, odnosno da pored dosuđenog iznosa od 78.000,00 dinara isplati na ime sudskih taksa iznos od još 35.564,00 dinara.
Odlučujući o predlogu tuženog - protivtužioca za donošenje dopunske revizijske odluke u pogledu troškova spora, u smislu člana 356. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da predlog nije osnovan.
Naime, imajući u vidu da je povodom revizije koju je izjavio tuženi - protivtužilac, Vrhovni kasacioni sud odlučio presudom Rev2 488/22 od 06.04.2022. godine, u smislu člana 408. ZPP, tako što je odlučio i o troškovima postupka, u stavu trećem navedene revizijske odluke, proizlazi da navodi tuženog - protivtužioca u podnesku od 12.09.2022. godine nisu osnovani. Budući da je o troškovima postupka Vrhovni kasacioni sud odlučio (stavom trećim izreke revizijske odluke Rev2 488/22 od 06.04.2022. godine), a na osnovu opredeljenog troškovnika revidenta (u smislu člana 163. ZPP), ceneći zahtev revidenta i u pogledu naknade sudskih taksa, ne proizlazi da revizijskom odlukom nije odlučeno o svim zahtevima revidenta i da ima mesta primeni člana 356. ZPP.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
