Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 46/21 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, drugom i desetom izreke i u navedenom delu žalba tuženog odbijena je, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i petom izreke tako što je: obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora isplati i to: - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora 25.000,00 dinara; - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ u nepotpunoj formi 25.000,00 dinara; - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ u izmenjenoj formi 25.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2020. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu, kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora isplati i to: - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora iznos od još 10.000,00 dinara; - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ u nepotpunoj formi 10.000,00 dinara i - zbog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca - fotografije „Železnička radionica“ u izmenjenoj formi iznos od još 10.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2020. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je profesionalni fotograf i autor je fotografije „Železnička radionica“, koja je nastala septembra 2013. godine, kada se održavala manifestacija „Smederevska jesen“. Kadar sa fotografije je realizovan tako što je tužilac angažovao pilota iz aerokluba „Smederevo“ i fotografisao više fotografija, koje su potom spojene u jednu panoramu. Celovita fotografija je nazvana „Železnička radionica“, jer se na njoj nalazi nekadašnje preduzeće sa okolinom koje se zvalo „Železnička radionica“. Predmetnu fotografiju tužilac je objavio na sajtu www....com uz navođenje svog imena kao autora. Tuženi je neovlašćeno javno saopštio fotografiju „Železnička radionica“ na sajtu www.zelevoz.rs, bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, kao i u nepotpunoj i izmenjenoj formi. Primenom kriterijuma iz pregleda minimalnih cena ULUPUDS-a, utvrđeno je da objavljivanje fotografije tužioca na veb portalu tuženog ima vrednost 150 bodova (vrednost jednog boda 1 evro), uz dvostruko uvećanje jer se radi o forografiji snimljenoj u specijalnim uslovima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi neovlašćenim javnim saopštavanjem autorske fotografije tužioca, u nepotpunoj i u izmenjenoj formi, i bez označavanja imena ili pseudonima tužioca kao autora, povredio imovinska i moralna prava tužioca, kao i da tužilac ima pravo na novčanu naknadu imovinske i neimovinske štete koja mu je pobijanom odlukom pravilno dosuđena.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – u daljem tekstu ZASP) propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, kao i da se autorskim delom smatra, naročito fotografija (član 2 stav 1. i stav 2. tačka 9.). Autor ima pored ostalih prava, isključivo moralno pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.) i da štiti integritet svog dela suprotstavljanjem izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica i suprotstavljanjem javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, te da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.); kao i isključivo imovinsko pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela kao i na delo nastalo preradom njegovog dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno (član 19.). Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere (član 30.). Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom (član 204). Nosilac autorskog prava, može tužbom da zahteva naročito: utvrđenje povrede prava; prestanak povrede prava kao i naknadu imovinske štete (član 205 stav 1. tačka 1. i 5.) i ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava (član 205 stav 2).

U konkretnom slučaju tuženi je bez dozvole tužioca, kao autora, javno saopštio predmetnu fotografiju, i to u nepotpunoj i u izmenjenoj formi, i bez označavanja imena ili pseudonima tužioca kao autora, pa su sudovi osnovano utvrdili primenom člana 2. u vezi 204. i 205. ZASP da je na taj način tuženi povredio moralna autorska prava tužioca, zaštićena članom 15 i članom 17. istog Zakona, kao i da tužilac ima pravo na naknadu neimovinske štete po ovom osnovu.

Visina neimovinske štete pravilno je odmerena pobijanom odlukom i to u visini od 25.000,00 dinara zbog povrede prava na naznačenje imena i po 25.000,00 dinara zbog povrede prava na zaštitu integriteta dela zbog saopštavanje autorskog dela tužioca u nepotpunoj i u izmenjenoj formi. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade, drugostepeni sud je odlučio uz adekvatnu ocenu značaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi, te je vodio računa i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima .

Tužilac, kao autor ima pravo i na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, pa mu, u skladu sa članom 19. ZASP, za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica pripada naknada. Kako je tuženi (neovlašćeno) javno saopštio autorsko delo tužioca, bez plaćanja autorske naknade, to je pobijanom odlukom pravilno obavezan da tužiocu plati ukupno 35.725,62 dinara (vrednost fotografije od 300 bodova odnosno dinarska protivvrednost 300 evra po srednjem kursu na dan presuđenja), u skladu sa pregledom minimalnih cena fotografija ULPUDUS-a i saglsno članu 155., 185., 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, a kako tužilac nije takseni obveznik plaćanja sudske takse na reviziju i odluku po reviziji saglasno članu 2 tačka 1. i 4. Zakona o sudskim taksama odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić