Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. i članova 33. i 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Uroša Andrejića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi.Po1.3/20 od 02.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 9/21 od 07.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Uroša Andrejića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi.Po1.3/20 od 02.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 9/21 od 07.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi.Po1.3/20 od 02.04.2021. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.br.21/19 od 22.09.2020. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je određeno, između ostalog, da se od vlasnika imovine AA privremeno oduzima imovina proistekla iz krivičnog dela i to katastarska parcela broj .., površine 0.25.24 ha, KO ..., SKN ..., katastarska parcela broj .., površine 0.21.78 ha, KO ..., SKN ..., katastarska parcela broj .., površine 0.06.79 ha, KO ..., SKN ..., katastarska parcela broj .., površine 0.26.45 ha, KO ..., SKN ..., putničko motorno vozilo marke „Porsche“, model „Panamera 4S“, crne boje, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2017, putničko motorno vozilo marke „Škoda“, tip „Superb“, crne boje, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2015, motocikl marke „Piaggio“ tip „X10 500 EXECUTIVE ABS“, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2014. i jedan ručni sat marke „Rolex“. Određeno je da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, s tim da do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te je određeno da će privremeno oduzetom imovinom upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom na osnovu člana 9. stav 1. tačka 1) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 9/21 od 07.10.2022. godine u stavu I izreke delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog AA – advokata Uroša Andrejića, pa je preinačeno rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi.Po1.3/20 od 02.04.2021. godine tako što je odbijen zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.br.21/19 od 22.09.2020. godine da se od okrivljenog AA privremeno oduzme i to putničko motorno vozilo marke „Porsche“, model „Panamera 4S“, crne boje, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2017, putničko motorno vozilo marke „Škoda“, tip „Superb“, crne boje, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2015. i motocikl marke „Piaggio“ tip „X10 500 EXECUTIVE ABS“, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 2014, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA – advokata Uroša Andrejića i u celosti žalba punomoćnika trećeg lica BB – advokata Nebojše Perovića. U stavu II izreke rešenja odbačena je kao nedozvoljena žalba punomoćnika VV – advokata Vladimira Ostojića.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Uroš Andrejić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi.Po1.3/20 od 02.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 9/21 od 07.10.2022. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepeno rešenje i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa jasnim nalogom koji se odnosi na pravilnu primenu zakona, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi koju to zakonsku odredbu su nižestepeni sudovi povredili prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih rešenja o privremenom oduzimanju od okrivljenog imovine proistekle iz krivičnog dela, već svojim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zapravo samo osporava činjenična utvrđenja suda da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da katastarske parcele koje su privremeno oduzete od okrivljenog predstavljaju imovinu proisteklu iz krivičnog dela i da je okrivljeni vlasnik privremeno oduzetog ručnog sata marke „Rolex“, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza vezano za predmetne katastarske parcele i iznoseći sopstvene činjenične tvrdnje da je vlasništvo na predmetnim katastarskim parcelama okrivljeni stekao na osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa njegovim ocem, a da je vlasnik predmetnog sata GG iz ... koji je prijatelj okrivljenog, te polemišući pri tome sa razlozima koje je drugostepeni sud dao u pobijanom drugostepenom rešenju. Ovo imajući u vidu da branilac u podnetom zahtevu ističe da je sud pogrešno utvrdio da su predmetne katastarske parcele - njive imovina proistekla iz krivičnog dela, obzirom da u spisima predmeta kao dokaz postoji ugovor o poklonu koji je zaključen između DD kao poklonodavca i AA i ĐĐ kao poklonoprimaca, a koji ugovor potkrepljuje iskaz okrivljenog AA dat pred Tužilaštvom za organizovani kriminal dana 11.03.2020. godine u kojem je naveo da mu je sporne njive poklonio otac, pri čemu je sud ignorisao dokazni predlog odbrane da se na ovu okolnost u postupku u svojstvu svedoka ispita otac okrivljenog, a takođe je sud ignorisao i više puta ponovljen dokazni predlog odbrane da se u svojstvu svedoka ispita GG iz Beograda koji je vlasnik predmetnog ručnog sata marke „Rolex“.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 441. stav 3. ZKP), dok suštinski osporava činjenična utvrđenja i ocenu nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju uslova za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog AA, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenih činjeničnih tvrdnji koje su potpuno drugačije od onih datih u pobijanim rešenjima, a što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepenog rešenja ocenio žalbene navode branioca okrivljenog vezano za privremeno oduzete katastarske parcele - njive, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić