Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Prema navedenoj odredbi (stav 1), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Tužilja je podnetom tužbom tražila sudsku zaštitu od zlostavljanja na radu. Odredbom člana 29. stav 4. i 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/10) propisano je da spor iz stava 1. i 2. tog člana jeste radni spor i da se, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ne sadrži odredbe o pravnim lekovima (redovnim i vanrednim), osim u članu 33. stav 4. kojim je propisano da protiv rešenja o određivanju privremene mere radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive štete, nije dozvoljena posebna žalba. Zato se u pogledu prava na reviziju u ovom postupku primenjuju odredbe o postupku u parnicama iz radnih odnosa, sadržane u XXIX glavi Zakona o parničnom postupku, odnosno ostale odredbe tog zakona pod uslovom iz člana 436. ZPP. Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ovom slučaju predmet spora je zaštita od zlostavljanja na radu pa se u pogledu dozvoljenosti revizije ne može primeniti odredba člana 441. ZPP, ali ni odredba člana 403. stav 3. tog zakona jer je u tužbi vrednost predmeta spora određena iznosom od 10.000,00 dinara koji je očigledno niži od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan njenog podnošenja.

Po oceni revizijskog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji iz nekog od razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP. Odluke u ovakvim sporovima zavise od utvrđenog činjeničnog stanja, podvedenog pod normu sadržanu u članu 6. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, zaključili da određene radnje (premeštaj tužilje na rad u druge prostorije tuženog u istom mestu rada) ne predstavljaju zlostavljanje na radu jer uživaju sudsku zaštitu prema odredbama Zakona o radu, a da tužilja nije učinila verovatnim da su druge radnje preduzete u cilju povrede ili ugrožavanja ličnog i profesionalnog integriteta, odnosno njenog ugleda i dostojanstva. Navodi revidenta, potkrepljeni primerima iz odluka redovnih sudova, odnosno Ustavnog suda ne opravdavaju odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse upravo zato što odluka o postojanju zlostavljanja na radu je faktičko pitanje koje zavisi od činjenica utvrđenih u svakom konkretnom slučaju. Odluka Ustavnog suda na koju se revident poziva doneta je u postupku utvrđivanja nesaglasnosti opšteg akta jedne zdravstvene ustanove kojim je uređeno sticanje i raspolaganje prihodom ostvarenim pružanjem usluga iz oblasti stomatološke zaštite i nije u neposrednoj vezi sa predmetom ovog spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, a na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. istog zakona, kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić