Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog bio zaposlen na radnom mestu „Čuvar – inkasant“ na kom su prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 03.07.2017. godine bila sistematizovana ukupno 4 izvršioca i za te poslove predviđen je prvi stepen stručne spreme. Na tom radnom mestu zaposleni su prema opisu posla obavljali poslove bliže navedene u obrazloženju nižestepenih odluka, isključivo u objektu tuženog na prostoru bivše vojne kasarne u naselju ... u ... . Tuženi je javno preduzeće i njegov osnivač Grad Užice je na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu („Službeni glasnik RS“ broj 61/17) koja je stupila na snagu 01.07.2017. godine, doneo Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu grada Užica za 2017. godinu („Službeni list Grada Užica“ broj 27/17 od 06.09.2017. godine) kojom je za tuženog propisan maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme od 214 zaposlenih. Na osnovu člana 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, tuženi je sproveo anketu sa zaposlenima koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba o njihovim namerama i spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine i tužiocu je preporučenom pošiljkom upućen anketni listić ali se tužilac u anketi nije izjasnio. Tuženi je na osnovu navedene Odluke u postupku racionalizacije broja zaposlenih za 2017. Godinu, doneo novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji 23.10.2017. godine, na koji je osnivač dao saglasnost rešenjem od 30.10.2017. godine, objavljen je na oglasnoj tabli tuženog 31.10.2017. godine i stupio na pravnu snagu 08.11.2017. godine. Tim Pravilnikom ukinuto je radno mesto „Čuvar – inkasant“ na kom je tužilac obavljao rad kod tuženog, a u radnoj jedinici „Parking servis“ sistematizovano je radno mesto „Kontrolor – inkasant“ sa 7 izvršilaca i zahtevanom školskom spremom III ili IV stepen stručne spreme. Opis poslova radnog mesta „Kontrolor – inkasant“ bliže naveden u obrazloženju nižestepenih presuda nije identičan poslovima radnog mesta „Čuvar – inkasant“ koje je obavljao tužilac. Po ukidanju radnog mesta tužioca, tuženi nije u radni odnos primao zaposlene koji bi obavljali poslove radnog mesta koje je tužilac obavljao, niti su ti poslovi ušli u opis poslova novog radnog mesta „Kontrolor – inkasant“, već su poslovi koje je tužilac obavljao povereni Agenciji koja ih i danas obavlja. Zbog ukidanja radnog mesta doneto je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 13.11.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu uz isplatu otpremnine u određenom iznosu. Tuženi je rešenjima o privremenom premeštaju od 16.11.2017. godine, troje zaposlenih privremeno premestio sa njihovih radnih mesta na radno mesto „Kontrolor – inkasant“ u periodu od 45 dana, a takođe i zaposlenog BB u periodu od 12.01. do 11.02.2018. godine. Poređenjem poslova radnog mesta „Čuvar – inkasant“ i novog radnog mesta „Kontrolor – inkasant“ utvrđeno je da su poslovi tužičevog radnog mesta u celini preneti na Agenciju, a da su deo tih poslova samo privremeno, zbog procedure koju je radi angažovanja Agencije trebalo sprovesti obavljali zaposleni kod tuženog u trajanju od 45 dana i trajanju od jednog meseca, što je period kraći od 3 meseca, nakon čega je angažovana Agencija koja te poslove i danas obavlja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je osporeno rešenje zakonito sa stanovišta postojanja opravdanog razloga za otkaz, da je doneto u zakonitoj proceduri, te da u konkretnom slučaju nije došlo do zloupotrebe instituta tehnološkog viška od strane tuženog kao poslodavca.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogršenu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Procedura oglašavanja zaposlenih viškom propisana je članovima 153-158. istog zakona.

U konkretnom slučaju tuženi je na osnovu Odluke osnivača o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu Grada Užica za 2017. godinu, sproveo postupak racionalizacije broja zaposlenih i doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova koji je stupio na snagu pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, uz prethodno sprovedenu anketu i kojim je između ostalih, ukinuto radno mesto „Čuvar – inkasant“ na kome je tužilac obavljao rad i sistematizovao novo radno mesto „Kontrolor – inkasant“ za koje radno mesto se zahteva treći ili četvrti stepen stručne spreme, za razliku od tužiočevog radnog mesta za koji je bio predviđen prvi stepen stručne spreme. Tužiocu je zakonito prestao radni odnos u postupku koji je pravilno i zakonito sproveden. Tuženi je poslove radnog mesta koje je obavljao tužilac i koji nisu identični poslovima novog radnog mesta „Kontrolor – inkasant“, poverio Agenciji koja ih i danas obavlja, pa su bez uticaja navodi revizije da je tuženi do angažovanja Agencije privremeno rasporedio zaposlene (u trajanju od 45 dana i mesec dana) na poslove „Kontrolora – inkasanta“ iz razloga povećanog obima posla. Suprotno stanovištu revidenta, navedeno ne ukazuje na zloupotrebu prava od strane tuženog u postupku racionalizacije broja zaposlenih, kao ni preostali navodi revizije da poslove radnog mesta tužioca obavlja Agencija koju plaća tuženi, što spada u domen ocene celishodnosti racionalizacije i organizacionih promena i nije u domenu ovlašćenja suda u ovom postupku, u kome je ocenjena zakonitost osporenog rešenja sa stanovišta zakonite procedure i opravdanog razloga za otkaz. Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić