U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Ljubanić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mića Petrović, advokat iz ..., radi poništaja zaveštanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2786/20 od 11.03.2021. godine, u sednici održanoj dana 02.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužene.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2786/20 od 11.03.2021. godine pa se ODBIJA tužbeni zahtev tužioca AA da se poništi testament – zaveštanje pokojnog VV, bivšeg iz ... od 10.02.2020. godine, kao neosnovan.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 140.500,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 460/2016 od 09.09.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništavo i bez pravne važnosti zaveštanje – testament pokojnog VV, bivšeg iz ..., rođenog ... godine, preminulog 20.03.2010. godine u ..., sačinjen 10.02.2010. godine u obliku štampanog zaveštanja – testamenta, sa unetim potpisom zaveštaoca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka 177.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

Nakon otvorene rasprave, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo presudu Gž 2786/20 od 11.03.2021. godine i u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio testament – zaveštanje pokojnog VV, bivšeg iz ... od 10.02.2010. godine. U stavu drugom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 239.700,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin pok. VV, koji je u momentu smrti bio oženjen tuženom, sa kojom nije imao zajedničke dece. Zaveštalac VV je 10.02.2010. godine Osnovnom sudu u Jagodini podneo molbu da mu overi svojeručni testament i isti primi u sudsku kasu na čuvanje, uz koju je predao kucani tekst naslovljen kao testament – zaveštanje od 10.02.2010. godine. Taj postupak je prekinut rešenjem R3 84/10 od 28.06.2010. godine zbog smrti predlagača. Nakon smrti zaveštaoca pokrenut je ostavinski postupak pred Osnovnim sudom u Jagodinu u predmetu O 836/10. U ostavinskom sudu su predati svojeručno zaveštanje potpisano od VV, sa njegovom adresom, unet je JMBG, brojem lične karte i datum sačinjavanja 10.02.2010. godine a koje je naslovljeno kao testament – zaveštanje. Isto je pisano rukom, hemijskom olovkom, na karo hartiji, na četiri lista formata A4. U njemu je zaveštalac naveo, da pri čistoj svesti i zdravom razumu, bez ičijeg uticaja i znanja, a po svojoj poslednjoj volji ostavlja svojoj venčanoj supruzi ovde tuženoj svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu, bliže opisanu u samom zaveštanju. VV je Osnovnom sudu u Jagodini 10.02.2010. godine predao molbu da mu taj sud overi svojeručni testament i isti primi na deponovanje i čuvanje u sudsku kasu (sa kucanim tekstom naslovljenim kao testament – zaveštanje od 10.02.2010. godine, čija je sadržina potpuno identična testamentu – zaveštanju pisanog rukom). Na zapisniku od 04.08.2010. godine Osnovni sud u Jagodini je u predmetu O 836/10 proglasio svojeručno zaveštanje pok. VV. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 173/11 od 30.03.2015. godine odbijen je zahtev ovde tužioca kojim je tražio da se utvrdi ništavost braka zaključenog između njegovog oca pok. VV i ovde tužene.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 383/12 od 28.03.2014. godine ovde tužena je oslobođena optužbe za izvršenje krivičnog dela napuštanje nemoćnog lica iz člana 126. stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Iz osnovnog i dopunskog nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra i njegovog iskaza pred sudom, zasnovanog na medicinskoj dokumentaciji pok. VV i obdukcionog zapisnika od 22.03.2010. godine, utvrđeno je da je VV od 1985. godine tri puta lečen u psihijatrijskoj bolnici u ... u sklopu pripreme i obrade za invalidsku komisiju, po dijagnozama pseudoneurastenije, reaktivne organske depresije i slabosti cirkulacije kroz vratno-bazilarni deo nervnog sistema, koja oboljenja ne spadaju u teže duševne bolesti, već su remetila njegovu radnu sposobnost, kao ..., zbog čega je dat predlog za prvu kategoriju invalidnosti. U toku daljeg života lečio se pod istim dijagnozama, a od 2007. godine je, od posledica preležanog šloga sa zaostalom desnostranom slabošću lakšeg stepena, a sa internističke strane od hronične srčane slabosti sa dekompenzacijom, srčanom aritmijom i povišenim krvnim pritiskom. Dana kada je sačinjen testament 10.02.2010. godine primljen je na bolničko lečenje u interno odeljenje OB ..., a njegovo stanje na prijemu je opisano kao: svestan, orijentisan, pokretan, afebrilan, lako disponičan. Tokom hospitalizacije pregledan je od strane neuropsihijatra i njegov psihički status je opisan kao svestan, orijentisan u svim pravcima, pokretan, da je naznačena proba tonjenja u levoj ruci, življi MTR u desnoj ruci. Dana 18.02.2010. godine, osam dana nakon pisanja testamenta, ponovo je pregledan od strane neuropsihijatra u prijemno trijažnoj službi OB ..., gde je opserviran, dobio je terapiju i vraćen je na kućno lečenje, a njegov psihički status opisan je kao psihički svestan, orijentisan, lako usporen, verbalni kontakt se uspostavlja i održava, nema podataka da je bolovao od bilo kakvog privremenog ili trajnog duševnog oboljenja, tipa psihoze, maloumnosti ili staračke izlapelosti, koje bi narušavalo njegove saznajne sposobnosti, sposobnost rasuđivanja, izražavanja slobodne volje, tako da je 10.02.2010. godine posedovao adekvatnu mentalnu sposobnost za sačinjavanje zaveštanja, odnosno bio sposoban za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje, kao i da shvati posledice preduzete pravne radnje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da postoje dva oblika zaveštanja, jedno svojeručno zaveštanje i drugo u obliku otkucanog teksta svojeručnog zaveštanja. Nakon ocene da zaveštanje - testament sačinjeno u obliku štampanog teksta svojeručnog zaveštanja, ne ispunjava zakonom propisanu formu, jer nije napisano rukom ostavioca niti ga je on kucao, već ga je samo potpisao, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan i da je to zaveštanje ništavo i bez pravne važnosti.

Drugostepeni sud je, po održanoj glavnoj raspravi, na kojoj je pročitao dokaze izvedene pred prvostepenim sudom, ocenio da se u konkretnom slučaju radi o jednom i to svojeručnom zaveštanju, sačinjenom u skladu sa odredbama čl. 79, 81, 82, 83. i 84. Zakona o nasleđivanju, zbog čega je nakon ukidanja prvostepene presude rešenjem od 04.09.2017. godine, pobijanom presudom odbio kao neosnovan postavljeni tužbeni zahtev. Prema datim razlozima svojeručno zaveštanje je sačinilo lice starije od 15 godina, sposobno za rasuđivanje, koje zna da čita i piše i čija je volja bila ozbiljna, stvarna i slobodna, sa određenom bezuslovnom namerom da sačini zaveštanje. Zaveštanje je sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom na taj način što ga je zaveštalac svojom rukom napisao i potpisao, dakle u zakonom propisanoj formi koju zahteva član 84. ZON-a, a postojanje pismena koje sadrži prekucani tekst svojeručnog zaveštanja ne znači da su u pitanju dva zaveštanja, jer je sadržina svojeručnog zaveštanja samo prekucana uz potpis zaveštaoca, u cilju overe i deponovanja zaveštanja kod suda.

Odlučujući o reviziji na presudu drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 1623/2019 od 30.10.2019. godine usvojio reviziju tužioca i ukinuo presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5595/18 od 04.12.2018. godine i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje sa nalogom da drugostepeni sud posebno treba da ispita nameru ostavioca u pogledu oblika kojim je želeo da sačini zaveštanje i u zavisnosti od volje ostavioca oceni uslove propisane Zakonom o nasleđivanju za punovažnost tog oblika zaveštanja. U tom smislu je bilo potrebno razjasniti da li je ostavilac lično i iz kojih razloga je tekst svojeručnog zaveštanja prekucao pisaćom mašinom, kao i iz kojih razloga je ovo pismeno predao sudu.

Nakon toga, drugostepeni sud je nakon izvođenja određenih dokaza i uvidom u spise predmeta O 836/10 i svojeručni testament pok. VV iz ... ocenio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i poništio testament – zaveštanje pok. VV od 10.02.2010. godine.

U prilog svoje argumentacije, drugostepeni sud nalazi da je ostavilac bio sposoban za rasuđivanje i poslovno sposoban u momentu kada je sačinio navedena pismena. Međutim, imajući u vidu zahtev koji je uputio sudu ukazuje da je njegova prava volja bila da sačini sudski testament. Navedena pismena nisu sačinjena u formi i postupku po Zakonu o nasleđivanju propisanoj za sačinjavanje sudskog testamenta. Stoga su, navedena pismena koja su u svemu identična osim što je jedno pisano rukom, a drugo otkucano, bez pravnog dejstva i pojedinačno i kao celina. Iz tog razloga stekli su se uslovi iz člana 170. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja po tužbi koja je blagovremeno podneta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva iz sledećih razloga.

Stoji činjenica da je pok. VV, bivši iz ..., dana 10.02.2010. godine sačinio pismeno zaveštanje – testament. Isto je sastavljeno na karo hartiji, pisano rukom – hemijskom olovkom, na četiri lista formata A4. U zaveštanju je navedeno da je zaveštalac pri čistoj svesti i zdravom razumu i bez ičijeg uticaja i znanja i po svojoj poslednjoj želji ostavio svojoj venčanoj supruzi, ovde tuženoj, svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu bliže opisanu u samom zaveštanju. Naznačeno zaveštanje je kasnije prekucano na mašini i potpisano od strane ostavioca. Shodno takvim činjenicama, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prekucani tekst svojeručnog zaveštanja ne predstavlja posebno zaveštanje – testament ostavioca već se radi samo o tehničkom prekucavanju teksta svojeručnog zaveštanja. Svojeručni tekst je napisan od strane ostavioca i potpisan. Nalazom veštaka neuropsihijatra je utvrđeno da je ostavilac na dan sačinjavanja tog pismena bio poslovno sposoban da sačini zaveštanje. Stoga je, shodno odredbama člana 79. Zakona o nasleđivanju jasno da takvo pismeno po svom obliku i sadržini ispunjava uslove za punovažnost svojeručnog zaveštanja (testamenta). Ono je kao punovažno zaveštanje i proglašeno na zapisniku pred sudom u ostavinskom predmetu O 836/10 – pred Osnovnim sudom u Jagodini. Stoji činjenica da je zaveštalac Osnovnom sudu u Jagodini podneo molbu da mu taj sud overi svojeručni testament i da ga primi na čuvanje. Međutim, sama ta činjenica ne ukazuje na okolnost da je pokojni VV imao nameru da sastavi drugi - sudski testament. Isti je nakon podnošenja zahteva, a pre zakonskog ročišta za dolazak u sud umro. Njegov svojeručni testament je proglašen na zapisniku pred sudom u predmetu O 836/10. On shodno odredbama Zakona o nasleđivanju, ispunjava sve uslove punovažnosti testamenta i po formi i po sadržini. Stoga se zaključak drugostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilan. Navodi drugostepenog suda da je ostaviočeva prava volja bila da sačini sudski testament u izvedenim dokazima nema ni činjenično-pravnu podlogu da bi se takvo mišljenje drugostepenog suda moglo prihvatiti kao pravilno. Iz jezičkog tumačenja molbe koju je ostavilac uputio Osnovnom sudu u Jagodini vezano za overu svojeručnog testamenta i primanja na čuvanje ne može se zaključiti da je prava volja ostavioca bila da sačini novo zaveštanje u formi sudskog testamenta, već da se primi na čuvanje već sačinjeni svojeručni testament.

Iz svega iznetog proizilazi da je drugostepeni sud, na potpuno utvrđeno činjenično stanje izveo pogrešan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca i pogrešno primenio materijalno pravo.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu čl. 154, 155. i 162. stav 2. ZPP. Tužena je uspela u sporu, troškove je tražila pa joj sud dosuđuje sledeće troškove i to: na ime zastupanja od strane stručnog lica na 15 održanih ročišta za svako po 7.500,00 dinara, na ime zastupanja od strane stručnog lica na tri neodržana ročišta iznos od po 4.500,00 dinara, na ime stručnog sastava žalbe iznos od 12.000,00 dinara, što ukupno čini iznos od 140.500,00 dinara, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke. Ostale troškove sud nije priznao tuženoj jer podnesci nisu bili neophodni s obzirom da je njihova sadržina istaknuta i na ročištima. Ostali troškovi (sastav revizije i troškovi taksi) nisu opredeljeni po visini a što je bilo neophodno po članu 163. stav 2. ZPP, pa stoga nisu mogli biti priznati.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić