Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2931/20 od 13.04.2021. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2931/20 od 22.02.2021. godine tako što se u stavu trećem izreke presude umesto „obavezuje se tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženoj“, upisuje „obavezuje se tuženi da na ime troškova parničnog postpuka isplati tužiocu“, a u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu izreke pod stavom jedan i tri, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, bez navođenja zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi uticale na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom izvršnog odbora SO Golubac od 26.05.1997. godine tužiocu je dozvoljeno da na delu kp br. ... KO ... u neposrednoj blizini sagrađenog objekta izgradi parking prostor i sanitarni čvor, uz dogovor sa službom Nacionalnog parka „Đerdap“, sa jasnim navođenjem da ukoliko u narednom periodu se pokaže interes za plansko uređenje i predaju ove površine, tužilac se obavezuje da svoje izgrađene objekte bez naknade ukloni i omogući nesmetanu gradnju na istoj. Rešenjem br. 463-96 od 04.09.2000. godine tužilac je dobio na trajno korišćenje neizgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini – kp br. ... u površini od 5 ari, pri čemu su uslovi davanja neizgrađenog zemljišta regulisani ugovorom koji je overen pred Opštinskim sudom u Velikom Gradištu dana 15.09.2019. godine pod Ov. br. 1285/2000, a kojim je predviđeno da parcela od 5 ari koja nosi broj ... KO ... se da na trajno korišćenje tužiocu uz naknadu od 150.000,00 dinara, sa obavezom da tužilac izgradi vikend kuću u roku od 6 meseci na istoj, a znatnije radove izvede u roku od 3 godine. Na kp br. ... tužilac je izgradio poslovni objekat u kome je njegov sin držao kafanu, što je utvrđeno na osnovu iskaza tužioca saslušanog kao stranke u postupku i svedoka VV, tužiočevog sina. Rešenjem odeljenja za privredu i infrastrukturu Opštine Golubac od 02.09.2009. godine tužiocu je prestalo pravo korišćenja na kp br. ... u KO ..., sa razloga što tužilac nije na istoj izgradio vikend kuću već poslovni objekat. Presudom Upravnog suda u Beogradu U 27853/10 od 15.03.2012. godine odbijena je tužba ovde tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje Ministarstva finansija RS, Sektora za imovinsko-pravne poslove od 07.09.2010. godine, kojim rešenjem je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja o prestanku prava korišćenja od 02.09.2009. godine. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Sektor za građevinarstvo inspekcijsko i građevinsko zemljište odbilo je prijavu investitora, ovde tužioca za izdavanje odobrenja za izgradnju za izvedene radove bez građevinske dozvole na izgradnji poslovno- stambenog objekta na kp br. ... KO ... u Nacionalnom parku „Đerdap“ na teritoriji Opštine Golubac rešenjem od 05.02.2010. godine, dok je rešenjem Republike Srbije, potpredsednika Vlade, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 04.07.2014. godine dozvoljeno investitoru Republici Srbiji da za potrebe DOO za razvoj turizma, Tvrđava „Golubački grad“ Golubac izvodi radove na izgradnji druge faze građevinskog kompleksa – tematsko kulturno – istorijskog centra „Golubac“ koji obuhvata izgradnju objekta vizitorskog centra, između ostalog i na spornim kp br. ... i kp br. ... KO ..., a u okviru Nacionalnog parka „Đerdap“ na teritoriji Opštine Golubac. Opštinsko veće Golubac je dana 02.06.2016. godine pokrenulo inicijativu za uklanjanje objekata na kp br. ... KO ... i obavestilo predsednika opštine da obavesti tužioca o potrebi uklanjanja objekta, što je učinjeno dopisom od 03.06.2016. godine, koje obaveštenje je tužilac primio istog dana. U daljem toku po žalbi tužioca poništeno je rešenje građvinskog inspektora Opštinske uprave Opštine Golubac, Odeljenja za urbanizam i izgradnju komunalne inspekcije i imovinsko-pravne poslove od 14.03.2016. godine o rušenju pomoćnih objekata na kp br. ... KO ... Tužilac je pred Upravnim sudom po tužbi od 06.03.2015. godine tražio i poništaj rešenja administrativne komisije Vlade RS od 15.01.2015. godine, te je odlukom U 3861/15 od 27.07.2016. godine tužba tužioca odbijena, a upravo je rešenjem čiji je poništaj tražen tužbom odbijena žalba tužioca izjavljena protiv zaključka o dozvoli izvršenja Republičkog inspektora Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 04.08.2014. godine kojim zaključkom je određeno da će se sprovesti izvršenje prinudnim putem uklanjanjem prizemnog poslovnog objekta od tvrdog materijala sa kp br. ... KO ...

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužiocu na kp br. ... KO ... prestalo pravo korišćenja, da je tužiočeva žalba protiv rešenja o prestanku prava korišćenja odbijena, kao i tužba u upravnom sporu U 27853/10, a takođe u upravnom postupku odbijena je i tužba tužioca vezana za zaključak o dozvoli izvršenja od 04.08.2014. godine, kojim se dozvoljava izvršenje rešenja od 30.11.2010. godine, kojim je naređeno rušenje prizemno poslovno-stambenog objekta od tvrdog materijala sa kp br. ... KO ..., da na strani tužene ne postoji nezakonito postupanje rušenjem objekata na kp br. ..., zbog čega tužbeni zahtev tužioca nije osnovan u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, odredbu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, odlučujući o traženoj naknadi štete na kp br. ... KO ..., koja se revizijom napada.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih fukcija. Pretpostavka ove odgovornosti je da je šteta prouzrokovana građanima ili pravnim licima, da je pričinjena od strane državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, da postoji uzročna veza između vršenja dužnosti službenog lica i prouzrokovane štete i da je šteta nastupila zbog nezakonitog ili nepravilno rada državnog organa. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu ili propuštanjem njihove primene ili kao radnja protivna običajima ili pravilima norme, dok nepravilan rad predstavlja radnje koje nisu u skladu sa opštim normama u vršenju službe ili delatnosti kojima je nekome pričinjena šteta. Za štetu po ovom osnovu država odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Prema članu 263. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku kada postoji mogućnost da se izvršenje sprovede na više načina i primenom raznih sredstava, izvršenje će se sprovesti na onaj način i primenom onog sredstva koji dovodi do cilja, a koji su po izvršenika najblaži.

U ovom slučaju sprovedeno je izvršenje rešenja, jer je tužiocu na kp br. ... KO ... prestalo pravo korišćenja, njegova žalba protiv rešenja o prestanku prava korišćenja je odbijena kao i tužba u upravnom sporu U 27853/10, u upravnom postupku odbijena je i tužba tužioca vezana za zaključak o dozvoli izvršenja od 04.08.2014. godine kojim se dozvoljava izvršenje rešenja od 30.11.2010. godine kojim je naređeno rušenje prizemnog poslovno-stambenog objekta od tvrdog materijala sa kp br. ... KO ... Rušenje je izvršeno na osnovu konačnog akta nadležnog organa od strane ovlašćenog lica u zakonitoj proceduri, preduzimanjem radnji koje su predstavljale obavezu tužioca ali ih tužilac nije u ostavljenim rokovima izvršio. Na izneti način tuženi je radnju izvršenja koja predstavlja obavezu tužioca – izvršenika, sproveo na jedini mogući način, rušenjem nelegalne gradnje usled čega se postupanje organa tuženog na osnovu zakonskog ovlašćenja ne može smatrati nezakonitim radom organa. Odgovornost za pretrpljenu štetu je prvenstveno na strani tužioca zbog njegove nezakonite gradnje i lično neuklonjenih radova, a odgovornost tužene postoji samo ukoliko je pri sprovođenju izvršenja primenjena prekomerna sila koja se mogla izbeći i ako je tokom izvršenja izostala potrebna profesionalna pažnja.

Tužilac je u tužbi i tužbenom zahtevu preciziranom pisanim podneskom od 04.01.2019. godine tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati tržišnu vrednost srušenih objekata na kp br. ... i tržišnu vrednost kp br. ... utvrđenu nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke, a nije tražio naknadu štete zbog eventualne odgovornosti tužene, (na koju bi imao pravo) ukoliko dokaže da je ista nastala pri sprovođenju izvršenja u prekomernoj primeni sile koja se mogla izbeći, niti je na te okolnosti predlagao izvođenje dokaza, kao ni u pogledu utvrđenja izostanka potrebne profesionalne pažnje pri izvršenju, kao i da izvršenje nije sprovedeno po standardima i pravilima struke, pa paušalno pozivanje tužioca, tek u žalbenom odnosno revizijskom postpuku, da nije ispoštovan postupak izvršenja po Zakonu o opštem upravnom postupku, nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, jer tužilac nije dokazao nezakonit ni nepravilan rad državnog organa, niti tužiocu pripada nakanda štete na ime tržišne vrednosti nelegalnih objekata i kp br. ... KO ... na kojoj mu je prestalo pravo korišćenja.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude primenom člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić