Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju potrebno je ujednačavanje sudske prakse o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, sa kojih razloga je, Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u Industriji kotrljajućih ležajeva AD Beograd. Ukupno potraživanje koje tužilac ima prema preduzeću po osnovu neisplaćenih zarada iznosi 250.000,00 dinara. Nad preduzećem „IKL“ je 21.10.2010. godine otvoren postupak stečaja. Tužilac je prijavio svoje potraživanje u skladu sa Zakonom o stečaju i isto potraživanje mu je priznato u postupku stečaja u navedenom iznosu, Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St 4155/10 po prijavi br. ... . Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St br. 980/18 od 20.06.2018. godine usvojen je prigovor tužioca i utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St br. 4155/2010 i naloženo stečajnom sudiji da u u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme neophodne radnje koje su potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika. Međutim, prema izeštaju stečajnog upravnika Industrije kotrljajućih ležajeva AD u stečaju od 14.02.2019. godine sledi da je Privredni sud potraživanje poverioca u koje spada i tužilac, svrstao u treći isplati red i da u trećem isplatnom redu nije bilo isplate niti će ih biti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da postoji uzročna veza između ponašanja organa tužene i imovinske štete koju je tužilac pretrpeo, budući da je utvrđena povreda njegovog prava na suđenje u razumnom roku od strane Privrednog suda u Beogradu, koji stečajni postupak sprovodi već 10 godina i još ga nije okončao. Nižestepeni sudovi su zato i pozivajući se na zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, usvojili zahtev tužioca, jer su smatrali da je tužena Republika Srbija odgovorna za pun iznos priznatog potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi nad preduzećem koje je sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te da se radi o objektivnoj odgovornosti koja postoji ukoliko je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bez obzira na to da li je stečajni postupak i unovčenje imovine stečajnog dužnika okončan ili ne.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Članom 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018.godine).

Kada se ima u vidu napred navedeno, zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu povređeno pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava Republike Srbije, jer se radi o potraživanju utvrđenom pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom, a da je za nesprovođenje takve odluke odgovorna tužena Republika Srbija, odnosno njen organ, za sada se ne može prihvatiti. Naime, zaključak da se radi o stečajnom dužniku sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, suprotan je podacima iz Registra privrednih društava APR-a, gde je kao zakonski zastupnik naveden stečajni upravnik koji je preduzetnik, a ne Agencija za licenciranje stečajnih upravnika koja bi morala vršiti poslove stečajnog upravnika u stečajnim postupcima koji se sprovode nad pravnim licima koja su sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom, kao i u postupcima kada se tokom postupka stečaja promeni vlasnička struktura stečajnog dužnika, tako da stečajni dužnik postaje pravno lice sa većinskim javnim kapitalom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, član 3. stav 4. Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'' br. 84/2004, 104/2009, 89/2015).

Imajući u vidu navedeno a radi pravilne primene materijalnog prava, neophodno je prethodno utvrditi da li se potraživanje tužioca odnosi na stečajnog dužnika sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što bi bio neophodan uslov za ostvarivanje prava na naknadu imovinske štete koja predstavlja predmet potraživanja u ovoj parnici. Ovo iz razloga što se samo u odnosu na privredna društva koja posluju sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, u odnosu na dugovanja tog privrednog društva mogu konstituisati posebne obaveze Republike Srbije.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i utvrditi strukturu kapitala, tj. vlasničku strukturu preduzeća IKL a.d. Beograd u stečaju, odnosno da li je navedeno preduzeće u vreme nastanka potraživanja stečajnog postupka bilo društvo sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, da li je eventualno došlo do privatizacije preduzeća i kada, te da li je u tom slučaju privatizacije preduzeće pod kontrolom države. Nakon toga će odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca i doneti novu na zakonu zasnovanu odluku, o postojanju odgovornosti tužene za traženu naknadu materijalne štete.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić