.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5497/2021
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Dragane Boljević i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jevtović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ..., ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik dr Ljubiša Pavlović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 984/21 od 21.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 984/21 od 21.05.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 984/21 od 21.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 2079/19 od 25.01.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da tužiocu pripada pravo svojine na 1/5 nepokretne imovine pok. DD, bivšeg iz ... na katastarskim parcelama bliže navedenim u ovom stavu izreke, po osnovu zakonskog nasleđivanja, što su tuženi dužni priznati i tužiocu predati u državinu taj svojinski udeo, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka solidarno plati iznos od 130.230,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za troškove za iznos od još 63.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 984/21 od 25.01.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke o dosuđenim troškovima postupka sa kamatom od izvršnosti presude do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), a radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje prava svojine po osnovu zakonskog nasleđivanja iza dede tužioca, sada pok. DD, koji je preminuo 30.11.1988. godine, majka tužioca se u ostavinskom postupku iza svog oca odrekla nasledstva koje joj po zakonu pripada, a ostavinski sud propustio da tužioca pozove na ostavinsku raspravu. Tužbeni zahtev je odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije i zastarelosti prava zahtevati zaostavštinu prema članu 139. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“ broj 52/74 i 1/80), koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, a imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva. Sporno pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje vezano je za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom u pogledu primene člana 139. ZON. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, te po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 11.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 451.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdioda je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
