Kzz 1254/2022 nepravilna odluka o imovinskom zahtevu

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1254/2022
22.11.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Radmile Dragičević Dičić i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Milanke Cvetković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 183/19 od 03.02.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 447/22 od 30.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.11.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

DELIMIČNO SE usvaja, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 183/19 od 03.02.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 447/22 od 30.08.2022. godine samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što Vrhovni kasacioni sud

na osnovu člana 258. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku

oštećenu Zdravstvenu ustanovu „Apoteka Vranje“, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbija kao neosnovan, a u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

U nepreinačenom delu pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 183/19 od 03.02.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 447/22 od 30.08.2022. godine, ostaju neizmenjene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 183/19 od 03.02.2022. godine, okrivljena AA, oglašena je krivom zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, te je istovremeno određeno da će se navedena kazna izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da će sud, ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Na osnovu člana 85. stav 3. KZ prema okrivljenoj je izrečena mera zabrana vršenja dužnosti – direktora zdravstvene ustanove u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljena je obavezana da oštećenoj ZU „Apoteka Vranje“ na ime štete nadoknadi ukupan iznos od 2.435.210,28 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim da se oštećena ZU „Apoteka Vranje“ za eventualno veći iznos od dosuđenog upućuje na parnični postupak. Istom presudom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 447/22 od 30.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Milanka Cvetković, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), stav 2. i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili preinači u stavu 4. izreke i okrivljenu oslobodi od obaveze da oštećenoj ZU „Apoteka Vranje“ nadoknadi ukupan iznos od 2.435.210,28 dinara, na ime štete.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP (iako je ovako ne označava), navodima da je zakon pogrešno primenjen u delu obavezivanja okrivljene da Zdravstvenoj ustanovi „Apoteka Vranje“, nadoknadi ukupan iznos od 2.435.210,28 dinara, na ime štete, s obzirom na to da su otpušteni, pa ponovo zaposleni radnici vratili otpremnine apoteci vansudskim poravnanjem, a kako je to navedeno u nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko- finansijske struke.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud tom odlukom povredio zakonske odredbe.

Odredbom člana 253. stav 1. ZKP, propisano je da imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku, a prema stavu 2. istog člana, lice iz stava 1. tog člana dužno je da određeno označi svoj zahtev i da podnese dokaze.

Odredbom člana 258. stav 4. ZKP, propisano je da će sud u presudi, kojom okrivljenog oglašava krivim, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak, te da će, ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može ostvariti u parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, izrekom prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljena AA, oglašena je krivom zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer je kao službeno lice – direktor Zdravstvene ustanove „Apoteka Vranje“, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja nanela štetu ZU „Apoteka Vranje“, u ukupnom iznosu od 2.435.210,28 dinara, na taj način što je, pored ostalog, dana 17.05.2016. godine, suprotno finansijskom planu za 2016. godinu, RFZO Filijala Vranje, odobrila plaćanje iznosa od 2.435.210,28 dinara, tako što je naložila da se novac u navedenom iznosu, koji je od strane RFZO prenet ZU „Apoteka Vranje“, uz izmirenje obaveza za lekove i pomagala, prebaci na namenski račun za isplatu otpremnina, čime je nastupila šteta za navedenu zdravstvenu ustanovu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je ovlašćeni predstavnik Zdravstvene ustanove „Apoteka Vranje“, BB, ispitana u svojstvu svedoka u istrazi i na glavnom pretresu, podnela imovinskopravni zahtev, koji, do završetka glavnog pretresa, nije određeno označila u smislu opredeljivanja oblika i osnova istog, odnosno preciziranja iznosa naknade štete koju potražuje. Navedeni svedok je u svom iskazu datom na glavnom pretresu navela da su sa radnicima, koji su na osnovu sudskih odluka vraćeni na posao, zaključili vansudska poravnanja i na taj način prebili međusobna potraživanja. Prema nalazu i mišljenju stalnog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, otpušteni, pa ponovo primljeni radnici su vratili otpremnine vansudskim poravnanjem kojim je ZU „Apoteka Vranje“ prebila naknade plata i kamate na naknade plata sa isplaćenim otpremninama u ukupnom iznosu od 2.435.210,28 dinara.

Kod takvog stanja stvari i kod činjenice da ovlašćeni predstavnik oštećene Zdravstvene ustanove „Apoteka Vranje“, do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, nije određeno označio, odnosno opredelio imovinskopravni zahtev, što je bio dužan da učini u smislu člana 253. stav 2. ZKP, prvostepeni sud nije mogao da dosuđivanjem imovinskopravnog zahteva oštećenom, obaveže okrivljenu na nadoknadu štete oštećenoj zdravstvenoj ustanovi u iznosu od 2.435.210,28 dinara, koji iznos predstavlja veštačenjem utvrđen ukupan iznos isplaćenih otpremnina otpuštenim radnicima.

Imajući u vidu izloženo i u situaciji kada oštećeni nije određeno označio imovinskopravni zahtev, u smislu člana 253. stav 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da podaci krivičnog postupka, u konkretnom slučaju, nisu pružili pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje o istaknutom imovinskopravnom zahtevu.

Shodno iznetom, nižestepeni sudovi su učinili povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, kada su okrivljenu obavezali na naknadu štete u novcu u visini iznosa isplaćenog za otpremnine, jer su na opisani način odlukom o imovinskopravnom zahtevu povredili zakonsku odredbu člana 253. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je delimičnim usvajanjem kao osnovanog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ovu povredu zakona otklonio i pobijane pravnosnažne presude preinačio u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu tako što je na osnovu člana 258 stav 4 oštećenu ZU „Apoteka Vranje“ u ovom delu uputio na parnični postupak.

Po oceni ovoga suda, isti zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je u delu u kome se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da okrivljena kao direktor ZU „Apoteka Vranje“ nije imala svojstvo službenog lica, koje svojstvo mora imati izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Prema odredbi člana 359. stav 1. KZ, izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja može biti samo službeno lice.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, propisano je da se službenim licem, smatra javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću i u drugom subjektu, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o javnim službama, javnom službom u smislu tog zakona, smatraju se ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnost odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Članom 3. stav 1. istog zakona, propisano je da se, radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa, između ostalog, i u oblasti zdravstvene zaštite, osnivaju ustanove.

Odredbom člana 4. Zakona o državnoj upravi, propisano je da se pojedini poslovi državne uprave zakonom mogu poveriti AP, opštinama, gradovima i Gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, okrivljena AA je imala svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, jer je Grad Vranje kao osnivač Zdravstvene ustanove „Apoteka Vranje“, tom pravnom subjektu poverio vršenje javnih ovlašćenja u oblasti zdravstvene zaštite, u okviru koje ustanove je okrivljena postupala kao direktor na osnovu rešenja o imenovanju Skupštine Grada Vranje od 22.09.2014. godine i to tako što je bila ovlašćena da odlučuje o pravima, obavezama i interesima fizičkih i pravnih lica, odnosno da odlučuje o javnom interesu raspolaganjem novčanih sredstava namenjenih za nabavku lekova.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na nerazumljivost izreke prvostepene presude kao i na nedostatak razloga o odlučnim činjenicama u obrazloženju pobijanih presuda, što predstavlja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, vezano za postupanje okrivljene koje se odnosi na isplatu otpremnina radnicima, kojima je prestao radni odnos, suprotno finansijskom planu RFZO Vranje za 2016. godinu.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) kao i člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene AA, u ovom delu ocenio kao nedozovljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić