Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Petar Golubović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da preinači prvostepenu presudu u odnosu na odluku o krivičnoj sankciji, tako da se odredi da kaznu okrivljeni izdrži u prostorijama u kojima boravi bez elektronskog nadzora ili da ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Golubovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je naveo da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, odnosno da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe sa obrazloženjem da je najpre okrivljenima stavljeno na teret da su u vreme i mestu označenom u izreci prvostepene presude iz prodavnice oduzeli ukupno 171 paklicu cigareta, a potom je optužni akt podneskom preciziran i u istom je navedeno da su okrivljeni ulazili i izlazili iz prodavnice, ali da cigarete nisu pronašli, iz čega po navodima branioca proizilazi da se odustalo od tvrdnje da su okrivljeni oduzeli cigarete.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su izneti navodi branioca s obzirom da je pobijanim pravnosnažnim presudama u potpunosti rešen predmet optužbe, imajući u vidu da između pobijanih pravnosnažnih presuda i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenih) tako i objektivni identitet (identitet dela). Presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet opužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Naime, o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može se govoriti samo kada sud nije doneo nikakvu odluku o nekoj tački optužbe u pogledu pojedinog krivičnog dela, te ova povreda ne postoji kada sud, nakon što tužilac precizira optužni akt, odluči o aktuelnom optužnom aktu, pri čemu je u konkretnom slučaju pravnosnažnim presudama odlučeno o svim navodima precizirane optužbe.

U konkretnom slučaju, nakon što je ocenio da izvedeni dokazi ukazuju da okrivljeni nakon što su obili vrata od prodavnice iz iste nisu odizeli cigarete koje su nameravali da oduzmu, te da je činjenično stanje drugačije od onoga iznetog u prvobitnom optužnom aktu, tužilac je podneskom od 21.01.2022. godine izvršio preciziranje optužnog akta i stavio okrivljenima na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika (KZ) u pokušaju i na osnovu takvog preciziranog optužnog akta sud je odlučio o krivici okrivljenih. Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Branilac okrivljenog je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog i učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na taj način što, iako su okrivljeni dobrovoljno odustali od izvršenja krivičnog dela, oglašeni su krivim da su pokušali izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ.

Dobrovoljni odustanak u smislu člana 32. stav 1. KZ postoji kada izvršilac koji je pokušao izvršenje krivičnog dela, dobrovoljno odustane od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili spreči nastupanje posledice, u kom slučaju se može osloboditi od kazne.

S obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci prvostepene presude nasilno prodrli u zatvoren prostor prodavnice i kako iz odbrana okrivljenih AA i VV datih u prethodnom postupku proizilazi da su hteli da obiju prodavnicu kako bi uzeli cigarete, to činjenica da cigarete nisu oduzeli jer ih tom prilikom nisu pronašli ne vodi zaključku da je reč o dobrovoljnom odustanku.

Dobrovoljnost, po stavovima pravne teorije i sudske prakse postoji onda kada je učinilac pored toga što je bio svestan da krivično delo može dovršiti, od njega odustao, a što ovde očigledno nije slučaj, jer su okrivljeni do kraja preduzeli radnje obijanja, ušli u predmetnu prodavnicu, te kako nisu pronašli cigarete koje su nameravali da ukradu, iz prodavnice su izašli bez cigareta, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni neosnovanim.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je sud pobijanim pravnosnažnim presudama povredio krivični zakon time što je propustio da primeni odredbu člana 30. stav 2. KZ, shodno kojoj je propisano da će se za pokušaj učinilac kazniti kaznom propisanom za krivično delo ili ublaženom kaznom i odredbu člana 32. stav 1. KZ po kojoj kada je u pitanju dobrovoljni odustanak okrivljeni se može osloboditi od kazne, na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP jer okrivljeni niti je oslobođen od kazne niti mu je kazna ublažena.

Odredbom članom 485. stav 4. ZKP, propisani su razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, te kako nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP jer je okrivljenom povređeno i uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim Protokolima.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje i da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Imajući u vidu da branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskog prava okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić