Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 223/2022
29.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Stajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 268/21 od 11.05.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 268/21 od 11.05.2021. godine.
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Leskovcu Gžrr 268/21 od 11.05.2021. godine i predmet vraća na ponovno suđenje drugostepenom sudu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu Prr1 62/19 od 22.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu St 91/10, isplati 230.394,94 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.06.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 25.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izrvšnosti do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gžrr 268/21 od 11.05.2021. godine, ukinuta je prvostepena presuda i odbačena je tužba tužioca.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 408, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 671/18 od 08.03.2018. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde tužioca, i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu St 91/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji u tom predmetu da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje, kako bi se stečajni postupak okončao i da u roku od trideset dana izvesti predsednika Privrednog suda u Leskovcu koje su mere i radnje preduzete. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 04.06.2019. godine.
Drugostepeni sud je zaključio da je tužilac tužbu podneo po isteku zakonskog roka od jedne godine od kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje, nalazeći da je rešenje kojim se prigovor usvaja doneto 08.03.2018. godine i postalo pravnosnažno 22.03.2018. godine, da je navedeno rešenje kojim je tužilac stekao pravo na pravično zadovoljenje punomoćnik tužioca primio 14.03.2018. godine, pa kako je tužba podneta 05.06.2019. godine po proteku zakonskog roka, to je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Naime, odredbom člana 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen a koja nije podnela žalbu, stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (stav 1), da stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kom je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena – kada primi rešenje o usvajanju žalbe (stav 2). Odredbom člana 31. stav 1. istog zakona propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.
Članom 11. istog zakona propisano je da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (stav 1), da istim rešenjem predsednik suda određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od četiri meseca i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama (stav 2).
Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da se pravo na pravično zadovoljenje stiče tek po isteku roka u kome je sudija bio dužan da preduzme naložene procesne radnje.
Imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 671/18 od 08.03.2018. godine usvojen prigovor predlagača, ovde tužioca i naloženo postupajućem sudiji da u roku od četiri meseca preduzme odgovarajuće radnje u navedenom predmetu, bilo je neophodno, radi ocene blagovremenosti podnete tužbe u ovoj parnici, utvrditi datum kada je rešenje o usvojenom prigovoru dostavljeno postupajućem sudiji, kako bi se utvrdio vremenski protek od četiri meseca u kome je sudija bio dužan da preduzme naložene procesne radnje i tek po isteku tog datuma oceniti da li je tužba podneta blagovremeno u smislu člana 31. stav 1. citiranog zakona.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić